Хепатитис Це се може излечити

Хепатитис (грчка реч „хепар”  значи јетра) јесте свако акутно или хронично запаљење јетре. Упала може бити вирусног порекла, а главни узрочници су  различити сојеви вируса хепатитиса од А до Е. У западним земљама најчешћи изазивачи упале јетре јесу вируси А, Бе и Це. Вирус хепатитиса Це откривен је последњи, пре нешто више од двадесет година.

Од тренутка уласка вируса у организам па до појаве првих знакова болести прође шест недеља. За то време вирус путем крви доспева у јетру, где се везују за њене ћелије. Најизразитији знак болести је жутица, али су међу најчешћим симптомима и умор, бол у горњем делу трбуха, и то обично са десне стране, губитак апетита, мучнина, понекад и повишена температура. Симптоми прођу за неколико недеља, међутим вирус не ишчезава, већ наставља да живи у јетриним ћелијама где споро испољава своје разорно дејство.

Овај вирус склон је мутацији, и то је највероватније разлог зашто до сада није направљена вакцина. За разлику од њега, вирус хепатитиса Бе  се не мења, па је вакцинација успешна. Оба вируса могу оставити тешке последице у јетри, па ипак  вирус хепатитиса Це има лошију репутацију јер се сматра да је од свих вируса баш он највећи „кривац” за њено пропадање и разлог за њену трансплантацију.

Уз пирсинг и цироза

По речима проф. др Драгана Делића, директора Института за инфективне и тропске болести, инфекција вирусом хепатитиса Це је веома распрострањена. Процењује се да је на глобалном нивоу носилац вируса три одсто популације и да од хепатитиса Це болује 200 милиона људи. У Србији је највероватније заражено 100.000 особа. Путеви уласка вируса у организам су познати, али код 30 одсто инфицираних не може да се утврди како је дошло до инфекције. Великом ризику од инфекције изложени су првенствено интравенски наркомани и млади који се тетовирају и стављају пирсинге. Потом особе које су добиле трансфузију крви до 1994. године јер се пре тога крв није тестирала на хепатитис Це. Инфекција се може пренети и сексуалним контактом и током трудноће са инфициране мајке на плод. Ризик да се „заради“ хепатитис Це представља и ушмркавање дроге, ендоскопске операције као и друге хируршке и стоматолошке интервенције. Великом ризику су изложени и здравствени радници.

Понашање вируса хепатитиса Це у организму инфицираних није исто код свих. Већина болесника, тачније око 80 одсто, има акутни вирусни хепатитис Це без симптома, а свега 20 препознатљиву форму са специфичним симптомима жутице као што су жута пребојеност коже и тамна мокраћа, али инфекција може да прође и незапажено, са неспецифичним симптомима.Важно је напоменути да се у 70 до 80 одсто случајева симптоми болести одржавају мање од шест месеци.

Уколико се симптоми одржавају и даље и дође и до погоршања, болест прелази у хронични облик, а затим и до компликација од којих су најопасније цироза (хронично обољење јетре) и карцином јетре.

Да ли ће болест напредовати зависи од многих чинилаца, година, пола, конзумације алкохола, прекомерне тежине, масне јетре. Па ипак, од свих дијагностикованих болесника код неких се вирус из организма не елиминише, већ код њих болест прелази у хронично запаљење јетре.

– Будући да се и хронични хепатитис најчешће не испољава симптомима болести, ова инфекција се обично доказује случајно, приликом добровољног давања крви или рутинским узимањем крви за биохемијске анализе када се открије повишена активност серумских аминотрансфераза. Пацијент је у том случају „здрави” носилац вируса, али иако нема ниједан видљив симптом може да буде његов преносилац – објашњава доктор.

Тежина болести и степен хроничног оштећење јетре се одређује биопсијом јетре и хистопатолошким прегледом. Повишена активност серумских аминотрансфераза указује на могућност активне, напредујуће болести. Услов за лечење је и да се у милилитру крви пронађе више од 100.000 вирусних копија.

– Вирус хепатитиса Це није униформан, већ се мења и до сада је откривено више генотипа, тачније шест. У Србији постоје четири оваква соја, од њих први и трећи су заступљени код 60 одсто инфекција, исто као и у европским земљама – појашњава проф. др Драган Делић. – Лечење се спроводи „рибавирином” и „пегилованим интерфероном”, а дужина лечења зависи од генотипа. Први и четврти лече се са ова два лека 48 недеља, а други и трећи 24 недеље. Успех се постиже код 60 одсто пацијената са вирусом хепатитиса генотип један, а код особа које имају вирус хепатитиса Це другог и трећег генотипа могуће је излечење код 94 одсто оболелих. То је захтевна и скупа терапија и одобрава је посебна комисија Фонда здравственог осигурања. Годишње се у Србији укључи у терапију око 500 болесника.

Наш саговорник истиче да је вирус хепатитиса Це могуће потпуно  елиминисати са ова два лека. То су добри лекови, али се не могу дати свим пацијентима, међу којима су они са аутоимуним болестима, епилепсијом, особама са малим бројем леукоцита и тромбоцита.

Разлози за бригу

– Клиничке, биохемијске и хематолошке контроле спроводе се на четири месеца, а вирусолошке контроле  после 12 недеља лечења, на крају терапије, и 24 месеца по окончању лечења. Циљ је да болесник на крају ових периода  нема вирус у крви ( HCV RNK негативан). Кажемо тада да је болесник „авиремичан“. Други параметар који се прати током лечења јесу вредности трансаминаза (ALT) које се успешним лечењем спуштају на нормалне вредности. Уколико се терапијом не постигне стање авиремије, није остварен очекивани терапијски одговор организма – напомиње стручњак.

Сем што се вирус елиминише из крви, терапијом се зауставља пропадање јетре, немогућност преношења инфекције на друге особе (у трудноћи са инфициране мајке на плод), избегава се и ризик од цирозе и карцинома јетре. Лекови имају доста нежељених ефеката, али од 700 пацијената колико их је наш саговорник имао, само четири особе нису могле да поднесу терапију.

– Однедавно у европским земљама и Америци уз ова два лека се уводи и  трећи са генеричким називом „боцапревир”. Овај лек блокира ензим вируса и тиме спречава његово размножавање. Увођењем „боцапревира” проценат излечења оболелих од хепатитиса Це са генотипом један је повећан на преко 80 одсто, а лечење је скраћено са 48 на 28 недеља. Комбинована терапија три лека примењиваће се и у нашој земљи, највише код особа које болују од хепатитиса Це са генотипом један. Осим „боцапревира” у току је испитивање око 40 нових лекова – истиче доктор Делић.

Од нашег саговорника сазнајемо да ће „боцапревир” наши пацијенти примати тек идуће године, али је за утеху то што је болест спора. Вирусу хепатитиса Це је потребно  10, 15 па чак и 20 година да би направио цирозу јетре. Процес регистрације „боцапревира” у Србији је почео, а када ће ући на позитивну листу, зависи од Фонда. Када је реч о току болести, разлога за бригу увек има, али је хепатитис Це најчешће болест која споро напредује – храбри оболеле проф. др Делић.