Живот не може толико да чека

Свако суђење које траје више од две године сматра се предугим. Деценије парничења нису ни разуман ни праведан рок. Живот не може толико да чека. Време можда није од суштинског значаја за примену права, али је итекако важно. Јер, грађани Србије не живе три или пет пута дуже од грађана уређених земаља с добром организацијом правосудног система и владавином права.

Најдужа парница у Србији трајала је 33 године, а то је скоро пола просечног животног века. Доживети пресуду равно је настојању „доживети стоту“. Међутим, време проведено по судским ходницима, у судницама и у прикупљању и сређивању судске документације, уз неизбежне новчане трошкове, управо скраћује и ускраћује живот.

Зато судски маратонци подносе Уставном суду огроман број жалби због повреде уставног права на суђење у разумном року. Управо на основу тих жалби, дошло се до података о најдуготрајнијим суђењима у Србији.

Најдужи радни спор траје осам година. За то време неко „на трулом Западу“промени осам послова или осам аутомобила. Најдужи кривични поступак траје 16 година, што је можда довољно да се изврши 16 милиона нових кривичних дела, лакших и тежих. Управни поступак и управни спор ради остваривања права на једну инвалидску пензију трајали су укупно 12 година. Чини се да је за тако нешто много и 12 месеци.

Најдужи извршни поступак у Србији трајао је 17 година. Толико се чекало само на извршење донете пресуде, а неколико година је пре тога утрошено на суђење. То је отприлике четвртина просечног животног века. За то време неко стигне и да се роди, да прохода и проговори, заврши основну, па и средњу школу, спреми се за матурско вече и упише факултет.

Право на суђење у разумном року гарантовано је Уставом Србије. Позивају се уставотворци на разум, а не на правду. Јер, правда је наводно спора и достижна, али мањка разума за добру организацију судског посла да би она била бржа.

(/slika2)„Од изузетне је важности организација судског система на начин који омогућава доношење судских одлука без непотребног одуговлачења, првенствено због тога да грађани и правна лица у остваривању својих права и обавеза не би трпели штетне последице, али и због потребе да се сачува поверење у судство, које оличава укупан углед и ауторитет државне власти“, наводи се у најновијој анализи Уставног суда Србије.

Колико год разумне и праведни биле, судије Уставног суда Србије нису свемоћне. Само би чаробни штапић могао брзо да реши 10.000 предмета који се тренутно налазе пред овим судом.

„Када 220 радних дана у години помножимо бројем радних сати и поделимо са бројем нерешених предмета, добијамо мало више од једног сата за решавање једног предмета. То је минорно време и тако се не може приступити решавању ни једног јединог предмета“, рекао је недавно председник Уставног суда Драгиша Слијепчевић.

Од самог погледа на дневни ред једне седнице Уставног суда човеку се заврти у глави. У четвртак је било чак 86 тачака, а само једној од њих, предлогу за забрану „Националног строја“, посвећено је три сата. Тај предмет био је у суду две и по године.

Многи важни закони и прописи, од којих зависе судбине хиљада грађана, поступање судова, али и важне политичке одлуке, чекају да дођу на ред за оцену уставности пред Уставним судом. Међу њима су Статут Војводине и Закон о преношењу надлежности Војводини, затим Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама, Закон о одузимању имовине стечене криминалом, сет правосудних закона... Десет година на одлуку Уставног суда чекају Закон о додатном опорезивању екстрадохотка и екстраимовине стечене искоришћавањем посебних погодности, затим Закон о Војсци, Закон о раду и Закон о приватизацији.

Нема ниједне области живота која се није нашла у судници Уставног суда Србије, од здравства и социјалне заштите, стамбених и комуналних проблема, рада и запошљавања, саобраћаја и веза, грађевинског земљишта, енергетике, трговине, угоститељства и туризма, до образовања, науке, технологије, породичних односа, привреде и пољопривреде, унутрашњих послова, финансија, политичких странака, синдикалних организација, правосуђа, адвокатуре, војске, избора и информисања.

Судије предлажу другачији начин рада. Решење виде у оснивању судијских одбора од по троје судија. Они би доносили одлуке о одбацивању уставних жалби које не испуњавају услове да се по њима поступа, уместо да то ради свих 15 судија за сваку жалбу.

Многе од тих жалби су непотпуне или неосноване, а цео суд мора да потроши време да то утврди.

Закон је свим грађанима широм отворио врата да се без икаквих ограничења обраћају Уставном суду, и то све без икакве накнаде. У поступцима пред Уставним судом не плаћају судске таксе, а то важи и за уставне жалбе и за иницијативе грађана за оцену уставности закона.

„Свако ко је докон може написати и поднети иницијативу Уставном суду, без плаћања судске таксе“, изјавио је Слијепчевић недавно пред камерама.

Осим тога, грађани сматрају да пред Уставним судом могу да преиспитују одлуке свих других судова, јер мисле да је то „највиши суд“. Зато треба прецизно објаснити шта је у надлежности „чувара Устава“ а шта није. Међутим, и на то треба још причекати јер се предлаже смањење надлежности због растерећења Уставног суда, који и сам крши уставно право на суђење у разумном року.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Мали Стразбур

Може се у правосуђу чути да је „Мали Стразбур“интерни назив за Уставни суд Србије. Јер, правило је да се грађанин не може обратити Европском суду за људска права у Стразбуру док не исцрпи сва правна средства пред домаћим судовима.

Има и оних који тврде да Србији одговара преоптерећеност Уставног суда управо зато што је он нека врста последњег филтера пре Стразбура.

Међутим, догађа се да грађани „заобиђу“ Уставни суд и „иду директно на Стразбур“. Такав је случај брата и сестре из Београда који су 11 година чекали да им отац исплати алиментацију. Трећи општински суд у Београду је допустио да застари поступак за кривично дело недавања издржавања, који је вођен шест година. Зато деца нису губила време још и на Уставни суд, већ су тужила Србију у Стразбуру. По пресуди Европског суда, из државног буџета Србије исплаћено им је 2.600 евра (у динарима) на име нематеријалне штете.

-----------------------------------------------------------

Непрегледна маса предмета

Уставни суд је 2010. године имао 10.807 предмета у раду, што је 108 одсто више у односу на 2009. годину. Више од седам хиљада су нови предмети, од чега су пет и по хиљада уставне жалбе (5.555).

– Физички се не може стићи ни да се сви предмети прегледају, а потребно је у маси од више хиљада предмета идентификовати оне који имају приоритет и ставити их у процес одлучивања. Зато нема другог начина осим да се измени Закон о Уставном суду. То је прека потреба и услов свих услова за ефикасно поступање – рекао је Слијепчевић на недавној конференцији за новинаре.

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. Ако се ни поједини закони не држе Устава, зашто би се држали грађани.

. Кад питање Војводине дође на ред, Уставни суд ће бити надлежан само за ужу Србију.

. Тужио сам комшију Уставном суду јер држи кисео купус на заједничкој тераси.

. Уставни суд нема времена да се замајава ситницама. Он се замајава крупним стварима.

. Уставни суд се полако сели у Стразбур.

. Решења се дуго крчкају. Па, није суд киоск брзе хране.

. Гомиле предмета Уставног суда прете да постану секундарне сировине.

. Док суд забрани деловање екстремистичких група, ти момци ће увелико бити мирни пензионери.

. Тавус конза, тебра!

Драгутин Минић