Зашто су пољопривредници разочарани у странке

„СНС подржаo протесте пољопривредника”; „ЛДП: држава кажњава озбиљне пољопривредне произвођаче”; „ДСС позива владу да не усвоји уредбу о субвенцији по хектару”; „ЛСВ подржао протесте пољопривредника”; „СПО позвао пољопривреднике да одустану од блокаде путева”; „НС тражи од владе и пољопривредника да постигну договор…” неки суод наслова агенције Бетапретходних дана.

Када су се последњи пут политичке странке оволико узбуниле због неког питања које мучи село и сељаке? И да ли би сада баш све нашле за сходно да нешто кажу поводом протеста паора у Војводини да избори нису на видику?

Неки стручњаци који су анализирали програме значајнијих странака тврде да у поглављима о селу нема неке велике разлике између њих, а и то што је у њима речено углавном је сувопарно и површно. Бивша министарка пољопривреде Ивана Дулић-Марковић, сада консултант куће SEEDEV (South East Europe development), истиче да у странкама не постоје тимови који се на аналитички начин баве овом темом. „Не постоје људи који поседују податке и који имају програме који нису политички, који су суштински и који би променили стање у пољопривреди и на селу”, указује она.

Можда се разлози оваквог односа партија према питањима села могу разумети и ако се узме у обзир прилично уврежено мишљење да се овде странке „најгласније” баве углавном оним темама које ће им донети гласове. Можда рачунају да причом о проблемима села и сељака неће добити много више гласова сељака него што иначе добијају (поготово кад виде како на изборима пролазе тзв. сељачке странке), па онда неће ни да се „замајавају” тиме у периоду између два изборна циклуса?

„Ја верујем да је тако, пошто су пољопривредници више пута разочарани. Много је пољопривредника, на пример, гласало и за демократске промене и за странке које су сада на власти, али опет је уследило њихово разочарање. То је популација која више и не верује да им неко може донети промену. Више верују у себе и у оно што могу сами да ураде”, каже Ивана Дулић-Марковић додајући да пољопривредници једноставно одустају од политике.

На исто питање социолог др Ђура Стевановић, професор Београдског универзитета и директор Завода за проучавање села, одговара да је све мање становника на селу и странке све мање рачунају на те гласове. Према анализама Завода за проучавање села, које је професор навео у „Политици” у децембру прошле године, у наредних двадесетак година око 700 села ће нестати са мапе Србије, пошто у њима више неће бити становника.

Др Стевановић истиче да ниједна странка нема одговарајућу политику када је реч о селу и објашњава да је то вероватно последица односа укупног друштва према селу – као према нечему што је другоразредно, примитивно.

„То је дубоко укорењено, деценијама је рађено да се ти стереотипи све више развијају, почев од школског система, па надаље. А село је из темеља промењено, није више оно што је било. Село је добрим дело савремено, али и даље влада нека подозривост и према пољопривредном раду и према селу”, указује др Стевановић додајући да Србија нема ни националну стратегију развоја сеоских области.

Потврђујући да би ова слика могла да се унеколико промени ако би се и политичке партије више бавиле селом, он указује да то ипак није страначко него национално питање. „Опстанак и развој села су од националног значаја, то је питање за друштво, за државу, независно од тога која је странка тренутно на власти. Али то није питање тренутка него вишедеценијско питање. Годинама је вођена потцењивачка политика према селу и друштвени углед сељака је на дну лествице, иако сељак храни ’и цара и мрава’”, истиче др Стевановић.

Један од оних који се више бави проблемима села је Драган Марковић Палма, лидер Јединствене Србије. Не желећи да коментарише друге странке, он истиче да је његова политика да село мора да има исте услове као град, што значи асфалтиране путеве, спортске терене, домове културе, нове школе. Наводећи шта је све његова странка учинила за сеоске становнике у Јагодини, он истиче, поред осталог, да све труднице које нигде не раде, а то су и оне које се баве пољопривредом, а немају неко осигурање, од трећег месеца трудноће наредних годину дана добијају по 12.000 динара месечно. Омогућено је, како каже, и бесплатно осемењивање крава и бесплатне тезге на пијаци за пољопривредне произвођаче, а пољопривреднике је лично водио на сајмове у Аустрију и Француску. Последњи његов потез је – плаћање летовања у Грчкој неожењенима који имају више од 38 година (а 80 одсто њих је, тврди Марковић, са села) „и тамо нешто мора да се деси”.

„Ето шта ја радим тамо где ме народ бира”, каже Марковић.

Б. Баковић