Подршка једном од пет Динкићевих закона

Скупштина Србије расправљаће на првој наредној ванредној седници о изменама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе,којим ће бити омогућено да локалне самоуправе остваре већи приход на име пореза на зараде на њиховој територији, јер је владајућа коалиција јуче постигла договор о томе. На данашњој седници скупштинског колегијума требало би да се договоре и о прикупљању потписа за сазивање ванредне седнице.

Овај закон је део пакета аката, који је у скупштинску процедуру упутила посланичка група Уједињени региони Србије, у оквиру акције за децентрализацију, а уз њега је приложена и петиција, коју је потписало више од пола милиона грађана. Лидер УРС-а Млађан Динкић раније је најавио да ће посланици УРС-а, уколико њихови закони не добију подршку коалиционих партнера, убудуће у парламенту учествовати у расправи и подржавати само законе који се налазе у европској агенди.

Према незваничним информацијама, представници владајуће коалиције разговарали су јуче у влади и постигли договор да се измене закона о финансирању локалне самоуправе нађу на дневном реду парламента, а остали ће мало сачекати.

Да је договор постигнут, потврдио је јуче за агенцију Танјуг Драган Ђилас, градоначелник Београда и заменик председника ДС-а. Према изменама, које је предложио УРС локалне власти би уместо досадашњих 40 одсто од пореза на зараде убудуће добијале 80 одсто. Према Ђиласовим речима, посланици ДС-а ће уложити амандман, према којем ће једино Београд задржавати 70 одсто од пореза на зараде, док ће преосталих десет одсто бити прослеђено неразвијеним општинама. На тај начин, рекао је Ђилас, Београд ће неразвијеним општинама сваке године пребацити око четири милијарде динара. Он је, такође, рекао да се овим законским изменама, које ће се примењивати од 1. октобра, не ремети макроекономска стабилност и не повећава буџетски дефицит земље. Према речима градоначелника Београда, владајућа коалиција је постигла договор о томе да сви пројекти од локалног значаја, који су тренутно у надлежности министарстава од 1. јануара буду дати локалу, односно да их реализују локалне самоуправе.

Ђилас је казао да је владајућа коалиција разматрала још четири закона које је УРС промовисао у оквиру кампање за децентрализацију земље. Он је истакао да је договорено да Предлог закона о јавној својини усагласи радна група, у којој су представници свих странака коалиције и да га потом утврди Влада Србије. Доношење овог закона неопходно је за стицање статуса кандидата наше земље за ЕУ.

Што се тиче измена закона о пољопривредном земљишту, о томе се још разговара, јер би, како је рекао Ђилас, пре његовог стављања на дневни ред парламента било неопходно утврдити како ће се у наредној години финансирати Министарство пољопривреде.

У УРС-овом пакету је и предлог по којем би се убудуће градоначелници и председници општина бирали непосредно, али, како је рекао Ђилас, ДС према том решењу има извесне резерве. Заменик председника ДС-а рекао је да његова странка мисли да је боље да грађани што непосредније бирају своје представнике, али „сматрамо да би, уколико постоји спремност да се мења начин избора, то требало да буде учињено у оквиру реформе свих изборних закона”. Ђилас је подсетио и да „према мишљењу дела стручне јавности, такво решење не би било у складу са Уставом”. Према његовим речима, у владајућој коалицији постоји консензус и о потреби промене Закона о порезу на имовину, како би се онемогућило да грађани у наредној години буду додатно оптерећени, „али за то су потребне анализе стручњака”. У сваком случају, закључио је Ђилас, законске измене биће усвојене до 1. јануара „чиме ће бити спречено повећање износа пореза који грађани треба да плате”.