Странци опрезно улажу

На недавно одржаном Првом међународном сајму некретнина и инвестиција у Београду највише примедби страних посетилаца и инвеститора било је на висину цене квадратног метра стамбеног и пословног простора.
Странци се најчешће жале да их, чак и кад су спремни да уложе новац и граде у Београду, очекују проблеми са грађевинским земљиштем и административне тешкоће.

Истина, Милан Париводић, министар за економске односе са иностранством, најављује реформе у циљу побољшања страних улагања у некретнине. Страни инвеститори, пре свега, желе сигурност.

– Тачно је да су наше локације међу најскупљим у Европи – истиче Катарина Лазаревић, сувласница агенције Алка. – Практично за минимум квадрата треба издвојити огромну количину новца. Цена за грађевинско земљиште износи десет до двадесет посто цене квадратног метра! Наравно, ту треба додати цену градње у коју су укључени грађевински материјал и надокнада радницима, а нису занемарљиви и ПДВ трошкови који износе 18 одсто по квадрату. Треба додати и трошкове за прикључење струје, грејања... Кад се све израчуна, цене су високе иако инвеститорима, практично, скоро да не остаје никаква зарада. Измена законских прописа сигурно ће допринети да се повећају страна улагања у некретнине, од чега се очекује брза и јефтинија градња која ће обрадовати и наше грађане јер је нереално да са платом од 20.000 динара могу да купе стан у коме цена квадратног метра износи 1.500 евра.

И домаћи грађевинари, такође, имају примедбе на висину цене грађевинског земљишта, али истичу да купцима нуде станове и пословни простор по светским стандардима и одличан квалитет уградног материјала.

– Ситуација на тржишту некретнина је таква каква је. Купци сматрају да су цене станова и пословног простора високе, али ни инвеститорима није лако. Тешко је обезбедити добру локацију, надокнаде за грађевинско земљиште су високе, треба градити квалитетно, од доброг материјала и, на крају, наћи купца. На пример, наш пословно-стамбени објекат на Звездари, у Улици Душана Поповића, уза све стандарде и врхунски квалитет, има додатну погодност која ће сигурно привући купце – гаражна места. Паркинг простор је један од главних недостатака у Београду и кад је он обезбеђен то је квалитет плус – каже Мирјана Станојев, финансијски директор Инвест-импорта а.д.

Занимљиво је и мишљење представника једне грађевинске фирме који је желео да остане анониман:

– Цену квадратног метра знатно повећавају трошкови за грађевинско земљиште који обично износе 200 до 250 евра по квадрату за стамбени, односно 450 евра за пословни простор! Наравно да у таквој ситуацији инвеститори не могу да понуде нижу цену. Није занемарљиво ни да се код нас гради квалитетно. На пример, на Врачару може да се купи одличан стан у новоградњи по цени од 2.200 евра по квадратном метру. Ако странци сматрају да је то скупо, примера ради, за стан на тако привлачној локацији у Москви морали би да плате и до 4.000 долара по квадрату!

Искуства агенције Трофеј показују да се странци радо опредељују за стамбени, а поготово за пословни простор на Новом Београду.

– Један клијент из Аустрије тражио је да купи стан искључиво на Новом Београду. Допало му се што је тамо другачији стил живљења, али и што има довољно простора за паркирање. Изгледа да је захваљујући пословном свету из иностранства Нови Београд постао привлачна локација за купце. Цена стамбеног простора око "Арене" често износи и више од 2.000 евра по квадратном метру. С друге стране, Београђанин, који живи у Лондону, после куповине лепог, пространог стана у Улици Страхинића Бана, дакле на одличном месту, признао је да за уложени новац на некој атрактивној локацији око Темзе не би могао да купи ни четвртину тог простора. Уосталом, погледајте ситуацију на тржишту некретнина у Црној Гори. Квадратни метар на приморју је знатно поскупео зато што Руси масовно купују куће и станове. Има, наравно, и прескупих станова. У питању су, обично, нереалне жеље продаваца. Што се тиче страних инвеститора, они су опрезни кад улажу новац – каже Дарко Меденица, директор агенције Трофеј.

Евро пада, цене станова у Београду остају исте. Очигледно да је, поред могућности лакшег запошљавања, у питању и чаролија живљења у главном граду.