Сепаратизам – једна од највећих претњи

Билатерални односи између Азербејџана и Србије успешно се развијају. Успостављен је чврст политички дијалог, решавају се сва питања која се односе на односе наше две земље, каже у интервјуу за „Политику” председник Азербејџана Илхам Алијев уочи доласка у Београд. „Одлуке донете током узајамних посета шефова држава на највишем нивоу, као и документи о сарадњи који су потписани, уверен сам, биће реализовани у најскорије време и још више ће нас зближити. Азербејџан и Србија подржавају једно друго и на међународном плану. Надам се да ће та подршка бити настављена.”

Да ли ниво сарадње две земље на економском плану одговара нивоу политичких односа?

Политички односи између Азербејџана и Србије налазе се на високом нивоу. Постоји довољно могућности да се и наше везе на економском плану развију до истог нивоа. Одговарајуће структуре, пословни људи обе земље треба рационално да користе те могућности. У том смислу, посебно бих желео да издвојим сарадњу у сектору енергетике. Енергетски ресурси Азербејџана транспортују се различитим маршрутама на тржишта у свету. Наша земља већ игра важну улогу у вези са питањем енергетске безбедности региона. Надам се да ћемо у блиској будућности имати значајну улогу и у вези са питањима енергетске безбедности Европе. Мислим да треба више пажње да посветимо и културној и друштвеној области. Треба боље да познајемо једни друге, а за то је потребно интензивирање узајамних посета на разним нивоима.

Које привредне гране у Србији су најпривлачније за улагање азербејџанског капитала?

Азербејџан је заинтересован за узајамне инвестиционе пројекте са Србијом. Сматрам да, са тог аспекта, сарадња између наших земаља може да буде узајамно корисна и веома ефикасна. Узајамно инвестирање може да обухвати области енергетике, туризма, пољопривреде, информационе и телекомуникационе технологије и друге сфере.

Сарадња са Азербејџаном може за Србију да буде подстицај за сарадњу и са другим државама у региону?

Азербејџан има изузетно добар географски положај, на споју Европе и Азије. Са друге стране, током последњих година, забележили смо интензиван економски развој. Поред привредних грана урађено је веома много у области изградње инфраструктуре, саобраћајне мреже која одговара светским стандардима. Железничка пруга Баку–Тбилиси– Карс, која ће бити предата на коришћење следећих година, имаће важну улогу транзитног коридора за превоз роба између Азије и Европе. У изградњи је нови комплекс међународне морске трговачке луке Баку, која ће још више повећати наше транзитне могућности. Ширење трговинско-економских односа између наших земаља може да помогне ширењу веза Србије и са другим земљама са ширег простора Евроазијског континента.

За већину бивших совјетских република, међу њима и за Азербејџан, каже се да су недовољно урадиле на демократизацији друштва.

Азербејџан је држава са демократским традицијама. Још 1918. године створили смо демократску државу, прву на Истоку. Без обзира на веома кратак период њеног постојања, реализован је низ важних демократских процеса. Тих година жене су у Азербејџану имале право гласа, у низу држава на свету оне су тог права биле лишене.

Крајем двадесетог века, првих година после обнове независности Азербејџана, суочили смо се, са једне стране, са агресијом Јерменије и заузимањем наших територија од стране оружаних снага ове земље, што и данас траје, а са друге стране, са грађанским ратом унутар земље и тешким економским падом. Без обзира на све, успешно смо пребродили тешкоће и остварили велике успехе у економском развоју, као и у демократизацији.

Као резултат демократских реформи урађено је веома много на обезбеђењу функционисања вишепартијског система, на слободи штампе, слободи говора, праву гласа и у другим областима. Све те процесе високо су оценили Савет Европе, Европска унија и друге ауторитетне међународне организације. Ми градимо савремену, демократску правну државу и тежимо ка још интензивнијем спровођењу реформи у том правцу.

Наше две земље се у одређеној мери суочавају са сличним проблемима на унутрашњем плану – са немогућношћу реализације потпуног суверенитета на делу своје територије. За Србију је то Косово, за Азербејџан – Нагорно-Карабах.

Као што вам је познато, већ око 20 година регион Нагорно-Карабах, који представља саставни део Азербејџана, и још седам општина наше републике које се налазе ван административних граница Нагорно-Карабаха, налазе се под окупацијом Јерменије. После спровођења политике етничког чишћења од стране Јерменије милион наших сународника нашло се у положају избеглица, или лица примораних на пресељење.

Савет безбедности УН донео је четири резолуције у којима се захтевало хитно и беспоговорно повлачење јерменских оружаних снага са наших окупираних територија. Парламентарна скупштина ОЕБС-а, Европска унија Савет Европе, Исламска конференција такође су донели одговарајуће резолуције у вези са овим питањем. Нажалост, Јерменија све то игнорише. Тај конфликт мора бити регулисан само на основу принципа територијалне целовитости и неприкосновености државних граница. Што се тиче питања самоопредељења нација, за Јермене који данас живе на Нагорно-Карабаху, и за азербејџанско становништво које ће се тамо вратити, могуће је организовати самоуправу у саставу суверене државе Азербејџан.

Србија се, такође, суочила са етничким сепаратизмом. Азербејџан сматра да су измене граница једне државе без њене сагласности апсолутно недопустив чин. Међународне норме и принципе треба да поштују све земље. Узајамна подршка унутар међународних организација између Азербејџана и Србије, двеју земаља које су се суочиле и воде борбу против сепаратизма који представља једну од највећих претњи међународној безбедности, и њихова сарадња у тој области веома су важне.

Слободан Самарџија