Си­ри­ја кљу­ча

Шта се тач­но де­ша­ва у Си­ри­ји за свет­ску јав­ност је и да­ље не­по­зна­ни­ца бу­ду­ћи да је стра­ним но­ви­на­ри­ма за­бра­њен при­ступ у зе­мљу, али ако је ве­ро­ва­ти др­жав­ним си­риј­ским ме­ди­ји­ма, ових да­на се од­и­гра­ла јед­на од нај­кр­ва­ви­јих епи­зо­да од по­чет­ка не­ми­ра.

У на­па­ду гру­пе на­о­ру­жа­них љу­ди у гра­ду Ји­ср ал Шуг­хур на се­ве­ру зе­мље уби­је­но је 120 при­пад­ни­ка по­ли­ци­је и сна­га без­бед­но­сти, ја­ви­ла је др­жав­на те­ле­ви­зи­ја. Исти из­вор на­во­ди да се сво­је­вр­сна дра­ма од­и­гра­ла и ка­да су изра­ел­ски вој­ни­ци уби­ли 23 и ра­ни­ли 350 па­ле­стин­ских де­мон­стра­на­та ко­ји су по­ку­ша­ли да пре­ђу си­риј­ско-изра­ел­ску гра­ни­цу на Го­лан­ској ви­со­рав­ни.

При­пад­ни­ци сна­га без­бед­но­сти су, на­вод­но, на­пад­ну­ти из за­се­де на­кон што су се ода­зва­ли на по­зив ло­кал­них ста­нов­ни­ка да их за­шти­те од на­о­ру­жа­них гру­па. Нај­пре је уби­је­но 20 по­ли­ца­ја­ца, а на­па­да­чи су за­тим раз­не­ли по­шту и на­па­ли кон­трол­ни пункт.

Пре­ма из­ве­шта­ју др­жав­не те­ле­ви­зи­је, на­па­да­чи су се кри­ли у ку­ћа­ма пу­ца­ју­ћи на сна­ге без­бед­но­сти и ко­ри­сте­ћи ста­нов­ни­ке као жи­ве шти­то­ве.

Аген­ци­ја АП на­во­ди да је не­мо­гу­ће не­за­ви­сно по­твр­ди­ти ин­фо­р­ма­ци­је јер су пре­ки­ну­те ко­му­ни­ка­ци­је у око­ли­ни гра­да Ји­ср ал Шуг­хур, у си­риј­ском ре­ги­о­ну у ко­јем вој­ска већ да­ни­ма на­па­да де­мон­стран­те ко­ји зах­те­ва­ју остав­ку пред­сед­ни­ка Ба­ша­ра ал Аса­да.

Вла­да је на­ја­ви­ла од­лу­чан од­го­вор, чи­ме је на­го­ве­сти­ла још сна­жни­је гу­ше­ње про­те­ста ко­ји су по­че­ли сре­ди­ном мар­та.

„Де­ло­ва­ће­мо сна­жно и од­луч­но и у скла­ду са за­ко­ном и не­ће­мо пре­ћу­та­ти ни­је­дан ору­жа­ни на­пад чи­ји су циљ без­бед­ност др­жа­ве и ње­ни гра­ђа­ни”, из­ја­вио је ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Ибра­хим Ша­ар.

Сле­де­ћи ин­ци­дент до­го­дио се на си­риј­ско-изра­ел­ској гра­ни­ци на Го­лан­ској ви­со­рав­ни, где је, пре­ма си­риј­ским из­во­ри­ма, стра­да­ло 23 Па­ле­стин­ца и Си­риј­ца.

Ви­ше сто­ти­на де­мон­стра­на­та, но­се­ћи па­ле­стин­ске и си­риј­ске за­ста­ве, по­ку­ша­ло је да про­би­је пр­ву ба­ри­је­ру огра­ђе­ну бо­дљи­ка­вом жи­цом, у бли­зи­ни ме­ста Мај­дал Шам­са ка­да је изра­ел­ска вој­ска на њих отво­ри­ла ва­тру.

На­во­де ме­ди­ја из Да­ма­ска о бро­ју жр­та­ва пу­шка­ра­ња од­ба­ци­ли су у Изра­е­лу твр­де­ћи да је „де­сет осо­ба стра­да­ло од за­па­љи­вих гра­на­та ко­је су ба­ца­ли де­мон­стран­ти у Ку­не­и­три”.

Је­вреј­ска др­жа­ва је на­ја­ви­ла жал­бу Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма због, ка­ко је на­ве­де­но, ко­ри­шће­ња де­мон­стра­на­та од стра­не Си­ри­је да се до­ве­де у пи­та­ње изра­ел­ски су­ве­ре­ни­тет. Жал­ба ће се усред­сре­ди­ти на си­риј­ску „ма­ни­пу­ла­ци­ју соп­стве­ним гра­ђа­ни­ма да се иза­зо­ву на­сил­ни ин­ци­ден­ти на гра­ни­ци”, ре­као је порт­па­рол Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Ји­гал Пал­мор.

Ка­ко оце­њу­је „Џе­ру­за­лем пост”, два су раз­ло­га због ко­јих је до­шло до ин­ци­ден­та на ли­ни­ји раз­гра­ни­че­ња. Пр­во, си­риј­ски пред­сед­ник Ба­шар ал Асад на све на­чи­не по­ку­ша­ва да скре­не па­жњу свет­ске јав­но­сти од „ма­са­кра ко­ји вр­ши у зе­мљи”, а дру­ги раз­лог је при­ти­сак ко­ји Па­ле­стин­ци пла­ни­ра­ју да одр­жа­ва­ју у су­срет сеп­тем­бру за ка­да је на­ја­вљен зах­тев за при­зна­ва­ње па­ле­стин­ске др­жа­ве у УН.

Да је на сце­ни скре­та­ње па­жње са бит­них ства­ри сма­тра­ју и ан­ти­вла­ди­ни ак­ти­ви­сти у са­мој Си­ри­ји. Они стра­ху­ју да ће пред­сед­ник Асад за­и­гра­ти на кар­ту „за­ва­ди па вла­дај” бу­ду­ћи да, ка­ко ка­жу, пот­пи­ру­је раз­ли­ке из­ме­ђу су­ни­та и ала­у­та (ши­ит­ске под­гру­пе) у иона­ко тр­за­ви­ца­ма из­му­че­ном ре­ги­о­ну.

По­је­ди­ни ана­ли­ти­ча­ри упо­зо­ра­ва­ју да би про­те­сти про­тив Ба­ша­ра ал Аса­да и ње­го­ве вла­де мо­гли да му­ти­ра­ју у не­што још ве­ће што би Си­ри­ју ба­ци­ло у вр­тлог же­сто­ких су­ко­ба и кр­во­про­ли­ћа. Ова­кав сце­на­рио иза­зи­ва бо­ја­зан код САД, ЕУ и арап­ских зе­ма­ља, али је до­сад је­ди­но фран­цу­ски шеф ди­пло­ма­ти­је Ален Жи­пе јав­но по­ру­чио да је Асад „из­гу­био ле­ги­ти­ми­тет” и да мо­ра да оде.

Оста­ле за­пад­не си­ле окле­ва­ју да по­ша­љу ова­кву по­ру­ку ве­ро­ват­но због то­га што их оп­те­ре­ћу­је пи­та­ње – ко ће на­сле­ди­ти Аса­да на вла­сти. По­сто­ји страх да ће ра­ди­кал­не исла­ми­стич­ке фрак­ци­је оја­ча­ти ње­го­вим зба­ци­ва­њем, да ће до­ћи до по­де­ле зе­мље по ре­ли­гиј­ској ли­ни­ји и да ће се не­ми­ри из Си­ри­је пре­ли­ти у Јор­дан, Изра­ел, Тур­ску и Ли­бан.

„Јед­но је си­гур­но, а то је да ће арап­ски про­те­сти про­тив ауто­ри­тар­не вла­да­ви­не, ко­ји по­тре­са­ју Бли­ски ис­ток и се­вер­ну Афри­ку већ шест ме­се­ци, пре­ра­сти у још бру­тал­ни­је и кр­ва­ви­је ле­то у Си­ри­ји”, пи­ше у аутор­ском члан­ку за „Ал Ара­би­ја њуз” струч­њак за од­но­се на Бли­ском ис­то­ку Џејмс Дор­си. 

Д. Ву­ко­тић