Si­ri­ja klju­ča

Šta se tač­no de­ša­va u Si­ri­ji za svet­sku jav­nost je i da­lje ne­po­zna­ni­ca bu­du­ći da je stra­nim no­vi­na­ri­ma za­bra­njen pri­stup u ze­mlju, ali ako je ve­ro­va­ti dr­žav­nim si­rij­skim me­di­ji­ma, ovih da­na se od­i­gra­la jed­na od naj­kr­va­vi­jih epi­zo­da od po­čet­ka ne­mi­ra.

U na­pa­du gru­pe na­o­ru­ža­nih lju­di u gra­du Ji­sr al Šug­hur na se­ve­ru ze­mlje ubi­je­no je 120 pri­pad­ni­ka po­li­ci­je i sna­ga bez­bed­no­sti, ja­vi­la je dr­žav­na te­le­vi­zi­ja. Isti iz­vor na­vo­di da se svo­je­vr­sna dra­ma od­i­gra­la i ka­da su izra­el­ski voj­ni­ci ubi­li 23 i ra­ni­li 350 pa­le­stin­skih de­mon­stra­na­ta ko­ji su po­ku­ša­li da pre­đu si­rij­sko-izra­el­sku gra­ni­cu na Go­lan­skoj vi­so­rav­ni.

Pri­pad­ni­ci sna­ga bez­bed­no­sti su, na­vod­no, na­pad­nu­ti iz za­se­de na­kon što su se oda­zva­li na po­ziv lo­kal­nih sta­nov­ni­ka da ih za­šti­te od na­o­ru­ža­nih gru­pa. Naj­pre je ubi­je­no 20 po­li­ca­ja­ca, a na­pa­da­či su za­tim raz­ne­li po­štu i na­pa­li kon­trol­ni punkt.

Pre­ma iz­ve­šta­ju dr­žav­ne te­le­vi­zi­je, na­pa­da­či su se kri­li u ku­ća­ma pu­ca­ju­ći na sna­ge bez­bed­no­sti i ko­ri­ste­ći sta­nov­ni­ke kao ži­ve šti­to­ve.

Agen­ci­ja AP na­vo­di da je ne­mo­gu­će ne­za­vi­sno po­tvr­di­ti in­fo­r­ma­ci­je jer su pre­ki­nu­te ko­mu­ni­ka­ci­je u oko­li­ni gra­da Ji­sr al Šug­hur, u si­rij­skom re­gi­o­nu u ko­jem voj­ska već da­ni­ma na­pa­da de­mon­stran­te ko­ji zah­te­va­ju ostav­ku pred­sed­ni­ka Ba­ša­ra al Asa­da.

Vla­da je na­ja­vi­la od­lu­čan od­go­vor, či­me je na­go­ve­sti­la još sna­žni­je gu­še­nje pro­te­sta ko­ji su po­če­li sre­di­nom mar­ta.

„De­lo­va­će­mo sna­žno i od­luč­no i u skla­du sa za­ko­nom i ne­će­mo pre­ću­ta­ti ni­je­dan oru­ža­ni na­pad či­ji su cilj bez­bed­nost dr­ža­ve i nje­ni gra­đa­ni”, iz­ja­vio je mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ibra­him Ša­ar.

Sle­de­ći in­ci­dent do­go­dio se na si­rij­sko-izra­el­skoj gra­ni­ci na Go­lan­skoj vi­so­rav­ni, gde je, pre­ma si­rij­skim iz­vo­ri­ma, stra­da­lo 23 Pa­le­stin­ca i Si­rij­ca.

Vi­še sto­ti­na de­mon­stra­na­ta, no­se­ći pa­le­stin­ske i si­rij­ske za­sta­ve, po­ku­ša­lo je da pro­bi­je pr­vu ba­ri­je­ru ogra­đe­nu bo­dlji­ka­vom ži­com, u bli­zi­ni me­sta Maj­dal Šam­sa ka­da je izra­el­ska voj­ska na njih otvo­ri­la va­tru.

Na­vo­de me­di­ja iz Da­ma­ska o bro­ju žr­ta­va pu­ška­ra­nja od­ba­ci­li su u Izra­e­lu tvr­de­ći da je „de­set oso­ba stra­da­lo od za­pa­lji­vih gra­na­ta ko­je su ba­ca­li de­mon­stran­ti u Ku­ne­i­tri”.

Je­vrej­ska dr­ža­va je na­ja­vi­la žal­bu Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma zbog, ka­ko je na­ve­de­no, ko­ri­šće­nja de­mon­stra­na­ta od stra­ne Si­ri­je da se do­ve­de u pi­ta­nje izra­el­ski su­ve­re­ni­tet. Žal­ba će se usred­sre­di­ti na si­rij­sku „ma­ni­pu­la­ci­ju sop­stve­nim gra­đa­ni­ma da se iza­zo­vu na­sil­ni in­ci­den­ti na gra­ni­ci”, re­kao je port­pa­rol Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Ji­gal Pal­mor.

Ka­ko oce­nju­je „Dže­ru­za­lem post”, dva su raz­lo­ga zbog ko­jih je do­šlo do in­ci­den­ta na li­ni­ji raz­gra­ni­če­nja. Pr­vo, si­rij­ski pred­sed­nik Ba­šar al Asad na sve na­či­ne po­ku­ša­va da skre­ne pa­žnju svet­ske jav­no­sti od „ma­sa­kra ko­ji vr­ši u ze­mlji”, a dru­gi raz­log je pri­ti­sak ko­ji Pa­le­stin­ci pla­ni­ra­ju da odr­ža­va­ju u su­sret sep­tem­bru za ka­da je na­ja­vljen zah­tev za pri­zna­va­nje pa­le­stin­ske dr­ža­ve u UN.

Da je na sce­ni skre­ta­nje pa­žnje sa bit­nih stva­ri sma­tra­ju i an­ti­vla­di­ni ak­ti­vi­sti u sa­moj Si­ri­ji. Oni stra­hu­ju da će pred­sed­nik Asad za­i­gra­ti na kar­tu „za­va­di pa vla­daj” bu­du­ći da, ka­ko ka­žu, pot­pi­ru­je raz­li­ke iz­me­đu su­ni­ta i ala­u­ta (ši­it­ske pod­gru­pe) u iona­ko tr­za­vi­ca­ma iz­mu­če­nom re­gi­o­nu.

Po­je­di­ni ana­li­ti­ča­ri upo­zo­ra­va­ju da bi pro­te­sti pro­tiv Ba­ša­ra al Asa­da i nje­go­ve vla­de mo­gli da mu­ti­ra­ju u ne­što još ve­će što bi Si­ri­ju ba­ci­lo u vr­tlog že­sto­kih su­ko­ba i kr­vo­pro­li­ća. Ova­kav sce­na­rio iza­zi­va bo­ja­zan kod SAD, EU i arap­skih ze­ma­lja, ali je do­sad je­di­no fran­cu­ski šef di­plo­ma­ti­je Alen Ži­pe jav­no po­ru­čio da je Asad „iz­gu­bio le­gi­ti­mi­tet” i da mo­ra da ode.

Osta­le za­pad­ne si­le okle­va­ju da po­ša­lju ova­kvu po­ru­ku ve­ro­vat­no zbog to­ga što ih op­te­re­ću­je pi­ta­nje – ko će na­sle­di­ti Asa­da na vla­sti. Po­sto­ji strah da će ra­di­kal­ne isla­mi­stič­ke frak­ci­je oja­ča­ti nje­go­vim zba­ci­va­njem, da će do­ći do po­de­le ze­mlje po re­li­gij­skoj li­ni­ji i da će se ne­mi­ri iz Si­ri­je pre­li­ti u Jor­dan, Izra­el, Tur­sku i Li­ban.

„Jed­no je si­gur­no, a to je da će arap­ski pro­te­sti pro­tiv auto­ri­tar­ne vla­da­vi­ne, ko­ji po­tre­sa­ju Bli­ski is­tok i se­ver­nu Afri­ku već šest me­se­ci, pre­ra­sti u još bru­tal­ni­je i kr­va­vi­je le­to u Si­ri­ji”, pi­še u autor­skom član­ku za „Al Ara­bi­ja njuz” struč­njak za od­no­se na Bli­skom is­to­ku Džejms Dor­si. 

D. Vu­ko­tić