Ср­би­ји пре­те лоши зајмови

Ме­ре еко­ном­ске по­ли­ти­ке крат­ко­роч­ног су ка­рак­те­ра и сво­де се на тре­нут­но олак­ша­ва­ње по­ло­жа­ја гра­ђа­на. Бо­јим се да ће на ду­жи рок има­ти не­га­тив­но деј­ство. Овим ре­чи­ма је Вла­ди­мир Вуч­ко­вић, уред­ник бил­те­на „Ма­кро­е­ко­ном­ске ана­ли­зе и трен­до­ви” опи­сао на­ме­ру др­жа­ве да по­ре­ским олак­ши­ца­ма по­ве­ћа за­по­сле­ност и сма­њи си­ву еко­но­ми­ју.

– Та­кви под­сти­ца­ји, осим што су дис­кри­ми­на­тор­ски, мо­гу не­га­тив­но да ути­чу на бу­џет. Стра­те­ги­ја ко­ја сто­ји иза но­ве од­лу­ке На­род­не бан­ке Ср­би­је о олак­ша­ном за­ду­жи­ва­њу гра­ђа­на по­гре­шна је, јер по­но­во отва­ра про­блем ри­зи­ка. Бо­јим се да ће то по­ве­ћа­ти увоз, али и да ће пред­у­зе­ћа до­дат­но ис­ти­сну­ти са фи­нан­сиј­ског тр­жи­шта – упо­зо­рио је Вуч­ко­вић.

Оп­ти­ми­зам не ули­ва ни чи­ње­ни­ца да се број про­бле­ма­тич­них кре­ди­та по­ве­ћа­ва, што, ка­ко је ис­та­као, мо­же да угро­зи ста­бил­ност бан­кар­ског сек­то­ра, али и фи­нан­сиј­ску ста­бил­ност зе­мље. На кра­ју про­шле го­ди­не, зај­мо­ви са чи­јом се от­пла­том ка­сни­ло, до­сти­гли су 270 ми­ли­јар­ди ди­на­ра, што је 26 од­сто ви­ше не­го на кра­ју 2009. го­ди­не. У укуп­ној вред­но­сти, про­бле­ма­тич­ни зај­мо­ви до­сти­жу око 17 од­сто, што је на­шу зе­мљу, по­сле Цр­не Го­ре, свр­ста­ло ме­ђу пр­ви­ма у ре­ги­о­ну по оби­му не­на­пла­ти­вих зај­мо­ва.

Јед­на од по­сле­ди­ца ра­ста ло­ших пла­сма­на је и до­дат­но ис­ти­ски­ва­ње при­ват­ног сек­то­ра са фи­нан­сиј­ског тр­жи­шта, јер се у та­квим окол­но­сти­ма бан­ке ра­ди­је од­лу­чу­ју да по­слу­ју са др­жа­вом, ку­пу­ју­ћи хар­ти­је од вред­но­сти, оце­њу­је Вуч­ко­вић.

Ауто­ри МАТ-а при­ме­ти­ли су да је у мар­ту и апри­лу за­бе­ле­жен пад из­во­за и ин­ду­стриј­ске про­из­вод­ње, што је ја­ко не­по­вољ­но. Ин­ду­стриј­ска про­из­вод­ња тре­нут­но је за пе­ти­ну ма­ња не­го у од­но­су на ле­то 2008. го­ди­не. То са­мо зна­чи да зе­мља још ни­је иза­шла из кри­зе, сма­тра Вуч­ко­вић. Ипак, оно што пре­ма оце­ни ауто­ра МАТ-а нај­ви­ше за­бри­ња­ва је ста­ње у пре­храм­бе­ној ин­ду­стри­ји.

Ми­ла­дин Ко­ва­че­вић, је­дан од ауто­ра МАТ-а, ис­та­као је да су ре­ал­ни при­хо­ди бу­џе­та у од­но­су на пр­ва че­ти­ри ме­се­ца про­шле го­ди­не ни­жи за 3,6 од­сто, док су рас­хо­ди по­ра­сли за 0,7 од­сто.

– То ука­зу­је да ми­нус у др­жав­ној ка­си има тен­ден­ци­ју ра­ста и да ће би­ти нео­п­ход­но по­ја­ча­но за­ду­жи­ва­ње др­жа­ве кроз тре­зор­ске за­пи­се – сма­тра Ко­ва­че­вић.

Ка­да је о реч о но­вом мо­де­лу ра­ста, за­сно­ва­ном на из­во­зу за ко­ји се на­ша зе­мља опре­де­ли­ла на­кон што је прет­ход­ни по­тро­шач­ки мо­дел ис­тро­шен, Ко­ва­че­вић ис­ти­че да ће ри­зи­ци би­ти на­ро­чи­то из­ра­же­ни до 2015 го­ди­не. Сто­па сер­ви­си­ра­ња ду­га је ве­ли­ка, це­не кре­ди­та мо­гу би­ти ве­ће, док се при­хо­ди бу­џе­та мо­гу ре­ал­но сма­њи­ва­ти.

А. Те­ле­ско­вић

-----------------------------------------------------------

Ко­ми­си­ја пла­ши ин­ве­сти­то­ре

Оду­го­вла­че­ње Ко­ми­си­је за за­шти­ту кон­ку­рен­ци­је по­во­дом ула­ска бел­гиј­ског „Де­ле­за” на срп­ско тр­жи­ште пре­ко ку­по­ви­не „Мак­си­ја” мо­же са­мо да де­мо­ти­ви­ше дру­ге ве­ли­ке ин­ве­сти­то­ре, ре­као је Вла­ди­мир Вуч­ко­вић. Ако „Дел­та мак­си” ни­је имао ви­со­ку кон­цен­тра­ци­ју, не мо­же про­ме­ном вла­сни­ка да ме­ња уче­шће на тр­жи­шту, сма­тра Вуч­ко­вић.