Све више странаца тражи азил у Србији
Број оних који траже азила у Србији ће у наредном периоду расти, а већ постојећи смештајни капацитети за пријем азиланата су пребукирани. Од када је 2008. године ступио на снагу Закон о азилу, у Србији ниједном страном држављанину није дат тај статус. Према подацима УНХЦР-а, прошле године у Србији регистровано је 522 тражиоца азила, од чега је донето 28 одбијајућих одлука.
Од 1. јануара до 31. маја ове године, у Србији је регистровано 976 појединачних захтева за азил, односно 537 одсто више у односу на исти период прошле године. У процедури је решавање 223 захтева азиланата, наведено је у извештају УНХЦР-а.
Ово је јуче речено на брифингу за новинаре Високог комесаријата за избеглице УН (УНХЦР), Представништва за Србију. Према подацима УНХЦР-а, највећи број оних који траже азила у Србији пореклом је из Авганистана, Ирака, Пакистана, Палестине и Сомалије. Запањујуће је да око 81 одсто одбијајућих одлука о азилу није прошло ревизију другостепеног органа, односно Комисије за азил.
– Прошле године донето је пет решења о супсидијарној заштити, за три Етиопљанина, једног Ирачанина и једног Сомалца, који су тражили азил. Према овом решењу они имају иста права као азиланти, осим што се ова врста заштите одобрава на годину дана после чега се одлуке преиспитују – наводе у УНХЦР-у.
Проблем је, како су навели у овој организацији, што и ако неко добије такав вид заштите или евентуално азил у Србији, нема механизама за интеграцију тих особа. Они остају у Центру за азил у Бањи Ковиљачи, где је смештајни капацитет увелико пребукиран, што би требало да буде решено изградњом центра у Боговађи.
Са друге стране, Србија је, одобравањем безвизног режима, прошле године избила на треће место по броју тражилаца азила. Према расположивим подацима, 17.700 српских држављана затражило је азил у некој од земаља ЕУ. Од тога, два одсто захтева је позитивно решено, односно у око 340 случајева азил је одобрен. Међутим, приближавање Србије земљама ЕУ подразумева да овај број буде нула.
– Број захтева азиланата пореклом из Србије прошле године је био удвостручен у односу на ранији период, а око 75 одсто захтева потекло је са Космета – наведено је у извештају УНХЦР-а.
Белгија је прошле године одобрила 74 захтева за азил грађанима Србије. У УНХЦР-у кажу да је осим краткорочних мера које тренутно спроводи МУП Србије, неопходно што хитније почети са спровођењем дугорочних мера, које би, како кажу, одмах дале резултате.
– То су првенствено подизање квалитета заштите људских права у Србији, борба против сиромаштва, сарадња са земљама ЕУ и упознавање грађана са тим шта их очекује уколико затраже азил са идејом о заради – наводе у УНХЦР-у.
Д. Вукосављевић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


