Живети с отровом

"Живети у граду с високим нивоом загађености ваздуха је као бити осуђен на смртну казну", констатовано је у извештају који је 18. октобра објавио амерички "Блексмит институт" који се бави заштитом природне околине. Тема извештаја су најзагађенија места на планети, а међу тим градовима нема Панчева. "Номиновани" су били, додуше, Косовска Митровица, због загађења оловом, и Обреновац, због стотина тона угљене прашине, као последице рада термоелектране, али нису стављени ни на ширу црну листу, јер је међу критеријумима за њу, између осталог, био и број становника који су загађењем погођени.

Инфекција плућа, рак, скраћен животни век – то су, према извештају поменутог института, главне последице и вероватни исходи за оне који живе у градовима с рекордним нивоом аерозагађења која изазивају локална индустријска постројења. На листи нема великих метропола, већ, попут Панчева, углавном глобално мање познатих индустријских места.

Десет најзагађенијих на планети према "Блексмиту" су (наведено по азбучном реду):

• Ђержинск, Русија (бивши центар за производњу хемијског оружја)
• Кабве, Замбија (рудници бакра)
• Ла Ороyа, Перу (загађење оловом)
• Линфен, Кина (рудници угља)
• Маилуу-Су, Киргистан (рудници уранијума)
• Норилск, Русија (рудници никла)
• Ранипет, Индија (хемијска индустрија)
• Руднаја Пристан, Русија (прерађивање олова)
• Хаина, Доминиканска Република (бивши центар за рециклажу аутомобилских акумулатора)
• Чернобил, Украјина (експлозија нуклеарне електране).

Није, дакле, прављена топ листа, али Ђержинск би у сваком рангирању био у њеном врху. Тамо су, током деценија хладног рата, произвођени бојни отрови, на начин који је довео до тога да је животни век мушкараца сведен на само 42 године. Отпадни материјали су, наиме, спровођени у земљу, где су трајно загадили воду коју и данас пију тамошњи житељи.

"Ако неком хоћеш да се жестоко осветиш, пошаљи га да живи у Линфен", коментар је једног еколошког експерта. Средиште велике индустрије угља, који и даље подмирује две трећине енергетских потреба Кине, буквално се гуши у угљеној прашини. По неким другим листама, захуктала економија Кине има и споредни, нежељени производ: 16 од 20 најзагађенијих градова света управо је тамо. Аерозагађење убија хиљаду Кинеза сваког дана!

Да ли су развијене западне економије овај проблем у потпуности решиле? Судећи према најновијим, прилично алармантним извештајима о глобалном загревању, нису ни издалека. Чак 25 одсто житеља најбогатије земље света, Америке, удише ваздух који је штетан по здравље, тврди Америчка асоцијација за плућа (убедљиво најзагађенији је Лос Анђелес). Па ипак, извоз такозваних прљавих технологија у земље у развоју доприноси да сиромашнији део планете удише и лошији ваздух. Све у свему, више од десет милиона људи тамо је осуђено на прерано умирање због тога што локалне индустрије нису у стању да испуне еколошке стандарде.

Према прорачуну познатог вашингтонског "Ворлдвоч" института, негде 2008. свет ће прећи важну раскрсницу: први пут у историји наше врсте више људи ће живети у градовима него у руралним подручјима. Градови, по правилу, нису места чистог ваздуха. У градове се свугде одлази у потрази за бољим животом, али цена пунијег стомака су, по свему судећи – прљавија плућа.
М. Мишић

-------------------------------------------------------------------------

Филтерима против чађи

КРАГУЈЕВАЦ – У Крагујевцу нема ни хемијске, ни петрохемијске индустрије, па проблеми нису тако велики као, на пример, у Бору, Панчеву и Шапцу. Они се јављају, пре свега, у зимском периоду, у току грејне сезоне, када се повећава ниво таложних материја, односно прашине. То значи да у Крагујевцу нема константне загађености ваздуха, већ само сезонске, али та загађеност не може да изазове акутне проблеме кад је реч о здрављу људи – каже Небојша Ранковић, помоћник директора крагујевачког Института за заштиту здравља, установе која већ 30 година обавља мерења и проверава степен загађености ваздуха у граду.

Према Ранковићевим речима, загађеност ваздуха у Крагујевцу је таква да може изазвати здравствене проблеме код реконвалесцената, чији опоравак траје дуже него обично, или оних становника који живе у најзагађенијим деловима града.

Највише проблема, каже Ранковић, ствара "Енергетика", која је највећи емитер штетних гасова, од укупно тридесетак потенцијалних.

– Проблем је у томе што се "Енергетика" налази у самом центру града, а још користи угаљ, који је као погонско гориво давно превазиђен. Довољно је рећи да, поред Крагујевца, топлане на угаљ постоје још само у Бору. У свим осталим градовима се прешло на мазут или гас. Међутим, ситуација је данас много боља него, на пример, пре пет година, пошто су на неке котлове сада прикључени модерни електрофилтери – каже Ранковић.

Мерење квалитета ваздуха обављају се на 12 пунктова и на четири најпрометније раскрснице у граду, и то 24 сата дневно. Према Ранковићевим речима, критичне су две локације, насеље Мала Вага и простор око аутобуске и железничке станице.

– Од 30 дана, повећана концентрација чађи на Малој Ваги забележена је током 22 дана, а на простору железничке и аутобуске станице током седам дана. Реч је о чађи, која је на поменутим локацијама достигла ниво од 51 до 77 микрограма по метру кубном ваздуха, а дозвољено је 50 – каже Ранковић.
Б. Карталовић

-------------------------------------------------------------------------

Опомена једина казна

ШАБАЦ – Уз Панчево и Бор, Шабац је деценијама важио за еколошку црну тачку велике Југославије. Највећи загађивач овде била је хемијска индустрија "Зорка", али су због економског и политичког утицаја честе акцидентне ситуације остајале без адекватне реакције надлежних органа. Крајем осамдесетих година град је био на ивици катастрофе, када су нестандардне железничке цистерне са амонијаком из увоза закачиле надвожњак, што је довело до неконтролисаног испуштања огромних количина овог гаса у атмосферу.

Током санкција, деведесетих година прошлог века, "Зорка" је готово прекинула производњу. Грађани су одахнули, а лекари су први пут почели да бележе смањење респираторних обољења код деце (бронхитис), али и старије популације. Међутим, покретањем руинираних фабрика "Минерална ђубрива" и "Обојена металургија", које су 2003. године издате у закуп приватним компанијама, Шапчани су се поново суочили с проблемом аерозагађења.

У неколико драматичних ситуација у атмосфери града измерене су вишеструко веће концентрације од дозвољених амонијака, сумпор-диоксида и флуороводоника. Шабачки еколошки покрет (ШЕП) замерио је еколошкој инспекцији да проблем минимизира саопштавањем 24-часовног просека емисије гасова. Еколози су 15. априла 2005. године организовали велику протестну шетњу од центра града до фабричких капија, која се завршила неславно – физичким нападом радника на активисте.

– ШЕП је против одговорних лица у фабрикама-загађивачима поднео више кривичних пријава. Један процес из 2001. године, против тадашњег директора "Обојене металургије", окончан је у нашу корист – изрицањем опомене као пресудом! Пријаву против директора "Минералних ђубрива" за загађења у марту и априлу 2005. године тужилац је одбацио, док о друге две из истог периода још увек размишља – каже адвокат Трифун Дробњак, председник шабачких еколога.

Редовна мерења аерозагађења у граду раније је обављало "Зоркино" деоничарско друштво "Развој" (однедавно у стечају), а сада регионални Завод за заштиту здравља. У акцидентним ситуацијама налог за контролу издаје еколошка инспекција.
М. М.