Несигурна кућа

Корупција постоји од када је света, ништа ново и ништа необично. (Не)обичан је само начин како се она сузбија. Најновији пример да се нешто чини у борби против овог зла је ново тело владе које ће новим мерама покушати да борбу учини ефикаснијом.

Србија, да се зна, већ има утемељене органе Пореске управе, има Управу за трезор и јавна плаћања, МУП, БИА, тужилаштво, Републички фонд заПИО, Управу царине, владин савет али и Агенцију за борбу против корупције... списак је подугачак!

Очигледно је, ипак, да све те службе и установе системски нису повезане, координисане и спретне у борби, па је влада оформила и ново тело на челу с министарком правде – са причом и оправдањем да зада нови, јачи ударац овој „хоботници”.

Зато, на већ све постојеће мере, законе, уставе и не зна се чега још, дошло се на идеју о додатној заштити сваког службеника који буде одбио да изврши противзаконити налог шефа. Он ће убудуће имати посебну државну заштиту. Не баш да буде смештен, као жртва, у сигурну кућу далеко од очију шефа који, као по оној матрици за кућне насилнике, наставља да хара. Планира се и измена одређених законских аката како би процедуре у пружању јавних услуга биле јасно дефинисане, јавне набавке заиста – јавне, а дискретна права директора сужена и сведена на најмању меру.

Порука Европске уније, коју сви знамо, јесте да не оклевамо, да поправимо „пласман” на црној коруптивној листи, и то како знамо и умемо, ако хоћемо у Европу! То значи да тужилаштво, на пример, мора само да тражи од Народне банке извештај о сумњивим трансакцијама плаћања у иностранству, или од Управе царина проток робе а не да, као до сада, чека да неко поднесе кривичне пријаве.

А да је све узело маха, узело је, јер на пример, ове године већ имамо 850 судских поступака за злоупотребу службеног положаја, што је двоструко више него у 2010. години.

У последњем рангирању Транспаренси интернешенела, Србија је у скали од један до десет добила оцену 3,5. У питању је оцена која је далеко испод прве пролазне, од „петице” и резервисана је за земље у којима корупција представља изузетно озбиљан, системски проблем. Место на табели делимо и са Колумбијом, Лесотом, Перуом, Тајландом, Грчком и Кином. Ако се изузме БиХ, испод смо свих бивших југословенских република.

У древној Кини, испред царске палате, каже прича, постојала је продавница ћупова која уопште није мењала свој асортиман. Ко би дошао да нешто тражи или пита за помоћ царске службенике, куповао би ћуп, а величина је зависила од тежине молбе. Царски службеник по добијању поклона у виду ћупа, решавао је молбу, а ћуп је на крају дана враћао у продавницу и узимао новац за њега. Веровало се тада да је проблем мита и корупције на тај начин – системски решен.

А није, чим Кина данас дели место са Србијом.

Између тога да ли да јуримо непоштене или да штитимо поштене службенике, било би неопходно – и једно и друго! Без оклевања!