Општине на добитку, република на губитку

Према моделу децентрализације, који је предложила Унија региона Србије, ниједна општина 2012. неће добити мање средстава него лане, показује анализа Фискалног савета. „Чувари државне касе”, међутим, замерају Млађану Динкићу, аутору предлога, што ће републички буџет бити тањи за око 40 милијарди динара, а да се оваквом расподелом средстава регионалне разлике само повећавају. Уколико се прихвати идеја бившег министра економије и лидера Уједињених региона, највише разлога за радост, према анализи ефеката који су направили чланови Фискалног савета, имају житељи Црне Траве, јер приходи ове општине биће већи за скоро 60 одсто. Најмањем расту локалног буџета могу да се надају становници Чајетине (повећање од 6,1 одсто).

Ипак, посматрано по укупном износу средстава највише новца слиће се у касу града Београда. Рачунице показују да ће по основу пореза на зараде престоничка каса сакупити 16 милијарди динара, али ће истовремено морати да се одрекне више од четвртине прихода у корист неразвијених општина. Најмање новца догодине ће, по основу пореза на зараде остати у каси општине Топола, 27 милиона динара.

Предлог Уније региона дели локалне самоуправе, према степену развијености, у четири групе. Идеја је, у основи, да 80 одсто прихода од пореза на зараде остаје општинама, уместо да се слива у републичку касу. Модел предвиђа да се разлике између развијених и неразвијених општина „испеглају” увођењем такозваног трансфера солидарности.

Међутим, чланови Фискалног савета, наводе да проблем може да настане приликом расподеле новца општинама које су у истој групи развијености.

– При том се не узима у обзир ниједан критеријум који је у вези са економско-демографском структуром општине – наводи се у анализи.

Тако се, на пример, предвиђа идентичан износ по основу трансфера солидарности општини Црна Трава са 1.700 становника, Житорађи са 17.000 и Прешеву са 40.000 житеља. У анализи се напомиње да овај проблем није изражен само код најнеразвијенијих, већ се јавља и код развијених општина. Тако се, на пример у првој групи развијености исти износ трансфера предвиђа за Сремске Карловце (око 9.000 становника) и Нови Сад (безмало 300.000 становника).

– Вештачко разврставање општина у четири групе може створити додатне проблеме и неправичности у пракси – две општине сличног нивоа развијености, формално разврстане у различите групе имале би и различите трансфере средстава – напомиње се у извештају.

Ауторима предлога децентрализације, чланови Фискалног савета замерају и да додатно повећавају регионалне разлике између буџетски развијених и неразвијених општина, али и да њихово решење није у складу са модерном фискалном праксом која подразумева да највећи део прихода од пореза на зараде иде у централну касу.