Битка за министарства

Од нашег дописника

Сарајево – Председништво БиХ требало би током наредне седмице да именује мандатара за Савет министара БиХ и тако „уведе” у завршну фазу осмомесечно развлачење формирања власти на нивоу БиХ. За челну позицију Савета министара у игри су три кандидата: Борјана Кришто из ХДЗ-а БиХ, Славо Кукић, независни кандидат којег су предложили такозвани платформаши и самокандидовани Младен Иванковић Лијановић, председник Народне странке „Радом за бољитак” која је, такође, потписница платформе.

Проверу, условно речено, „подобности” кандидованих извршиће Централна изборна комисија БиХ и Агенција за истраге и заштиту БиХ, након чега „на сцену” ступа Председништво БиХ.

Небојша Радмановић, председавајући Председништва БиХ, очекује да ће провера кандидата бити завршена до 14. јуна када би требало да буде одржана седница Председништва и изабран мандатар, и то тајним гласањем, односно бодовањем.

Онај кандидат који добије највише бодова биће именован за председавајућег Савета министара БиХ након чега иде на потврђивање у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

Мало ко верује да ће, без обзира на то кога Председништво предложи, све ићи глатко и без проблема. Скептицизам изазива, пре свега, чињеница да никада у Представничком дому није постигнут договор о парламентарној већини, али и понашање „платформаша” који отворено атакују на једну од три министарске позиције које припадају Хрватима.

Лидер СДА Сулејман Тихић поновио је и јуче да „неће” доћи до договора око формирања власти на нивоу БиХ уколико „једно министарско место у Савету министара, које припада Хрватима, не припадне странкама платформе”.

Тихић, као и његов коалициони партнер есдепеовац Златко Лагумџија, сматра да би „платформаши” требало да имају пет места у Савету министара, а остали, што значи сви из РС плус два ХДЗ-а, такође пет. То је, како се наводи, план који су „сковали” заједно са ОХР-ом.

Идентично размишља и бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић који је ових дана доживео жестоке критике из два ХДЗ-а након што им је поручио да „треба” да се помире са чињеницом да СДП не представља само Бошњаке и да „направе” користан и здрав компромис тако што ће препустити једно од три хрватска места у Савету министара.

Из хрватског блока, који чине два ХДЗ-а, јасно и недвосмислено наглашавају да „легитимни представници Хрвата” ни у ком случају неће дозволити да се „сценарио” формирања власти у ФБиХ „понови” и на нивоу БиХ и да Изетбеговићев план „неће” проћи.

Став легитимних представника Хрвата да место председавајућег Савета министара БиХ и две министарске позиције у овој институцији „морају” припасти хрватском блоку подржавају и странке из РС.

„Платформаши” желе свог кандидата видети и у фотељи министра спољних послова, и то никог другог до челника СДП-а Златка Лагумџију, иако добро знају да шеф дипломатије БиХ не може бити неко из реда бошњачког народа, зато што је у протеклом четворогодишњем мандату министар био онај кога је предложила Странка за БиХ.

Поједини политичари из РС мишљења су да ће чланови Председништва БиХ „веома тешко” постићи компромис о имену будућег председавајућег Савета министара БиХ.

Потпредседник СНСД-а Игор Радојичић изјавио је да подршку посланика из РС „сигурно неће добити” кандидат који би у Председништву био изабран прегласавањем српског члана Небојше Радмановића.

Д. Станишић

------------------------------------------------------------------------

Алкалај критикује разговоре Додика и Италијана

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Поводом разговора, које је председник Републике Српске Милорад Додик, водио у Италији о учешћу италијанских компанија у изградњи хидроцентрала на Дрини, јуче се огласио министар иностраних послова Босне и Херцеговине Свен Алкалај, саопштивши да се он састао са амбасадором Италије у БиХ Рајмондом де Кардоном и информисао га „да су ови разговори обављени мимо знања надлежних државних институција”.

Алкалај је италијанском амбасадору рекао да је „река Дрина, у оном делу, у ком представља међународну границу БиХ, у искључивој надлежности њених органа” и да било какви пројекти од стране РС на Дрини „представљају грубо кршење Устава БиХ и Дејтонског споразума”.

Бивши председник Владе РС и учесник преговора, који су довели до потписивања Дејтонског споразума, др Владимир Лукић нашем листу је рекао да Свен Алкалај није у праву и да је то његов нови удар на РС.

„РС одлучује о ономе, што територијално припада њој, као и Федерација БиХ о ономе што је њено. Ниједног слова нема ни у Дејтонском споразуму, ни у било којем другом акту које прописује да је за експлоатацију природних богатстава ентитета неопходна сагласност органа БиХ. БиХ не може одлучивати о ономе што припада РС или Федерацији БиХ. Површина граничних река спада у територије РС и Федерације БиХ”, објаснио је др Владимир Лукић.

Б. Марић