Bitka za ministarstva

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Predsedništvo BiH trebalo bi tokom naredne sedmice da imenuje mandatara za Savet ministara BiH i tako „uvede” u završnu fazu osmomesečno razvlačenje formiranja vlasti na nivou BiH. Za čelnu poziciju Saveta ministara u igri su tri kandidata: Borjana Krišto iz HDZ-a BiH, Slavo Kukić, nezavisni kandidat kojeg su predložili takozvani platformaši i samokandidovani Mladen Ivanković Lijanović, predsednik Narodne stranke „Radom za boljitak” koja je, takođe, potpisnica platforme.

Proveru, uslovno rečeno, „podobnosti” kandidovanih izvršiće Centralna izborna komisija BiH i Agencija za istrage i zaštitu BiH, nakon čega „na scenu” stupa Predsedništvo BiH.

Nebojša Radmanović, predsedavajući Predsedništva BiH, očekuje da će provera kandidata biti završena do 14. juna kada bi trebalo da bude održana sednica Predsedništva i izabran mandatar, i to tajnim glasanjem, odnosno bodovanjem.

Onaj kandidat koji dobije najviše bodova biće imenovan za predsedavajućeg Saveta ministara BiH nakon čega ide na potvrđivanje u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH.

Malo ko veruje da će, bez obzira na to koga Predsedništvo predloži, sve ići glatko i bez problema. Skepticizam izaziva, pre svega, činjenica da nikada u Predstavničkom domu nije postignut dogovor o parlamentarnoj većini, ali i ponašanje „platformaša” koji otvoreno atakuju na jednu od tri ministarske pozicije koje pripadaju Hrvatima.

Lider SDA Sulejman Tihić ponovio je i juče da „neće” doći do dogovora oko formiranja vlasti na nivou BiH ukoliko „jedno ministarsko mesto u Savetu ministara, koje pripada Hrvatima, ne pripadne strankama platforme”.

Tihić, kao i njegov koalicioni partner esdepeovac Zlatko Lagumdžija, smatra da bi „platformaši” trebalo da imaju pet mesta u Savetu ministara, a ostali, što znači svi iz RS plus dva HDZ-a, takođe pet. To je, kako se navodi, plan koji su „skovali” zajedno sa OHR-om.

Identično razmišlja i bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović koji je ovih dana doživeo žestoke kritike iz dva HDZ-a nakon što im je poručio da „treba” da se pomire sa činjenicom da SDP ne predstavlja samo Bošnjake i da „naprave” koristan i zdrav kompromis tako što će prepustiti jedno od tri hrvatska mesta u Savetu ministara.

Iz hrvatskog bloka, koji čine dva HDZ-a, jasno i nedvosmisleno naglašavaju da „legitimni predstavnici Hrvata” ni u kom slučaju neće dozvoliti da se „scenario” formiranja vlasti u FBiH „ponovi” i na nivou BiH i da Izetbegovićev plan „neće” proći.

Stav legitimnih predstavnika Hrvata da mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH i dve ministarske pozicije u ovoj instituciji „moraju” pripasti hrvatskom bloku podržavaju i stranke iz RS.

„Platformaši” žele svog kandidata videti i u fotelji ministra spoljnih poslova, i to nikog drugog do čelnika SDP-a Zlatka Lagumdžiju, iako dobro znaju da šef diplomatije BiH ne može biti neko iz reda bošnjačkog naroda, zato što je u proteklom četvorogodišnjem mandatu ministar bio onaj koga je predložila Stranka za BiH.

Pojedini političari iz RS mišljenja su da će članovi Predsedništva BiH „veoma teško” postići kompromis o imenu budućeg predsedavajućeg Saveta ministara BiH.

Potpredsednik SNSD-a Igor Radojičić izjavio je da podršku poslanika iz RS „sigurno neće dobiti” kandidat koji bi u Predsedništvu bio izabran preglasavanjem srpskog člana Nebojše Radmanovića.

D. Stanišić

------------------------------------------------------------------------

Alkalaj kritikuje razgovore Dodika i Italijana

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Povodom razgovora, koje je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, vodio u Italiji o učešću italijanskih kompanija u izgradnji hidrocentrala na Drini, juče se oglasio ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj, saopštivši da se on sastao sa ambasadorom Italije u BiH Rajmondom de Kardonom i informisao ga „da su ovi razgovori obavljeni mimo znanja nadležnih državnih institucija”.

Alkalaj je italijanskom ambasadoru rekao da je „reka Drina, u onom delu, u kom predstavlja međunarodnu granicu BiH, u isključivoj nadležnosti njenih organa” i da bilo kakvi projekti od strane RS na Drini „predstavljaju grubo kršenje Ustava BiH i Dejtonskog sporazuma”.

Bivši predsednik Vlade RS i učesnik pregovora, koji su doveli do potpisivanja Dejtonskog sporazuma, dr Vladimir Lukić našem listu je rekao da Sven Alkalaj nije u pravu i da je to njegov novi udar na RS.

„RS odlučuje o onome, što teritorijalno pripada njoj, kao i Federacija BiH o onome što je njeno. Nijednog slova nema ni u Dejtonskom sporazumu, ni u bilo kojem drugom aktu koje propisuje da je za eksploataciju prirodnih bogatstava entiteta neophodna saglasnost organa BiH. BiH ne može odlučivati o onome što pripada RS ili Federaciji BiH. Površina graničnih reka spada u teritorije RS i Federacije BiH”, objasnio je dr Vladimir Lukić.

B. Marić