И кад зрачи, не мора да значи

Радијација је катастрофична тема, о њој се, уз дозу панике, прича онда када су на делу велике несреће: Фукушима, Чернобиљ, бомбардовање ракетама са осиромашеним уранијумом. Можда би за промену, саветују стручњаци, о јонизујућем зрачењу могли понекад разговарати онда када нам не прети непосредна опасност, како би људи опуштено и на миру, могли да сазнају макар неке, најбитније информације из ове, многима тешко разумљиве области. Пре свега, да смо свакодневно изложени различитим природним зрачењима, и да, веровали или не, и сами зрачимо. Научници истичу да наше тело због присуства радиоактивног калијума у организму годишње зрачи четрдесет пута јаче него да станујемо у близини нуклеарне електране. Мршави људи су радиоактивнији од дебелих зато што имају мање сала које апсорбује зрачење из властитог тела. Један сат лета у авиону, где је јачина космичког зрачења много већа због тањег атмосферског штита него на површини мора озрачи путника четири пута више него цела нуклеарна индустрија у годину дана. Ризици се могу упоређивати на разне начине, један од најлакших је преко скраћења очекиваног животног века популације. Очекивано смањење животног века због разних ризика за становништво САД је следеће. Пушење једне кутије цигарета дневно смањује живот за шест година, гојазност за две године, алкохол у просеку годину дана, разне несреће (судари, утапања, пожари) у просеку 207 дана, природни ризици (удар грома, потрес, убод инсекта) седам дана, рад у пољопривреди 320 дана, у руднику 167 дана, послови са изложеношћу зрачењу од три милисиверта годишње 15 дана, доза од 10 милисиверта годишње 51 дан.

Страх од непознатог

– Када сте уплашени од нечега што не познајете, онда никоме не верујете. Пошто радим у Институту „Винча” најчешће ме људи питају да ли „Винча” зрачи, као да сам ја плаћени самоубица, али и то питање говори о страху и неразумевању ове области и људима би требало то много боље разјаснити да се ослободе тог страха, каже др Бојан Радак, председник секције за животну средину Српског хемијског друштва које је основано пре једног века.

– Један од проблема је и тај што се код нас дуго година није знало ко је овлашћен да износи информације, било је пуно самозваних стручњака, а то се поновило и недавно, у случају несреће на реакторима у јапанској нуклеарки Фукушима, каже др Мирјана Раденковић, директорка новоосноване Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије. Ово тело је надлежно да одређује ко је стручан и опремљен да врши мерења, а ко не задовољава критеријуме, и у њега се свакодневно сливају информације од акредитованих лабораторија:

– Наша агенција је све време несреће у Јапану била отворена и стално је саопштавала податке, иако су измерене вредности биле буквално безначајне. Поверење јавности је изгубљено током дугог низа година, људи су изгубили поверење у институције уопште, па тако и у нас, али ми желимо да то поверење поново стекнемо. У време чернобиљске катастрофе наша држава је каснила са давањем података, па су грађани били изложени већем зрачењу и радиоактивним падавинама, киселим кишама, истиче директорка која је недавно на „Коларцу” одржала предавање о јонизујућем зрачењу. Оваква и слична предавања би требало да се наставе, али је питање колико „мала сала” на „Коларцу” може да помогне у широј едукацији становништва. То би, свакако, могао бити први корак за неку масовнију акцију, али стручњаци за нуклеарну физику жале се да немају довољно новца за такве кампање. 

Ипак, већ оснивање ове агенције које се догодило почетком године требало би да унесе више реда како се не би дешавали бизарни примери као до сада.   

– Раније се догађало све и свашта, јавност је била бомбардована најразличитијим информацијама, а било је пуно дивљих лабораторија, са сумњивим подацима које су јавно публиковали. И шта обичан човек може да помисли осим да сви лажу, јер му стално сервирају различите податке. Неки су се досетили да са дозиметром мере радијацију по пијачним тезгама и да наплаћују. Било је крајње време да уведемо ред у ово област, јер то су све били случајеви за полицију и инспекцију, каже др Мирјана Раденковић.

Др Бојан Радак истиче, поводом акцидента у Фукушими да се приче о радијацији причају и зато што су интересантне, а не зато што су истините. Зато би било добро када би становништво боље схватило шта је радиоактивност, јер премало зна. Једна од заблуда је да су радиоактивност и зрачење једно исто. Озраченост је феномен који се дешава, рецимо, на разним медицинским прегледима. Али зрачење пролази кроз тело и не остаје у човеку. Зрачење је светлост, када угасите сијалицу зрачење нестаје, а контаминираност је нешто друго, она настаје када у организам унесете неки извор зрачења, радиоактивну супстанцу, и то је опасније од самог зрачења.

Скенер помаже и угрожава

Др Оливера Цирај-Бјелајац, виши научни сарадник у Институт за нуклеарне науке „Винча” каже за „Магазин” да су људи јако изложени медицинским изворима зрачења. Али, о томе се и не води много рачуна јер улогу игра психологија. Овом зрачењу се радо излажемо јер сматрамо да је то за наше добро, али то сигурно са собом повлачи и одређене ризике, иако је јако корисно за постављање дијагнозе.

– У свету се годишње обави 3,6 милијарди лекарских прегледа на опреми различитог квалитета. Радиографија плућа и стоматолошка снимања су релативно безопасна, унета доза зрачења одговара оној коју примимо за неколико дана док обављамо своје редовне активности на послу и код куће. Али, нека сложенија медицинска испитивања и методе као што су скенер или интервентна радиологија могу да буду ризична, посебно ако се уради више скенера, доза иде и до 80 милисиверта. То је релативно висока доза која одговара природном фону од неколико година. Када се обаве четири прегледа скенером онда можемо да кажемо да је тој особи повећана вероватноћа да добије карцином, каже др Оливера Цирај-Бјелајац.

Наравно, страх од нуклеарних катастрофа увек ће постојати, с обзиром на разорне последице које би могле наступити, па је зато јавност код нас подељена по питању да ли и у Србији градити нуклеарне електране, као што то чине неке, нама суседне земље. Међутим, наши саговорници нас уверавају да електране на атомски погон мање штетне за животну средину од термоелектрана, јер не емитују никакве опасне супстанце, док су, с друге стране, угаљ и јаловина радиоактивни.     

– Нема правила, понекад и једна јонизација може да изазове канцер, а ми смо јонизацији непрестано изложени. Ко ће доказати да ли канцер потиче од јонизације, пушења, или нечег трећег. Ми живимо у средини окружени радоном, којег има свуда у природи, у свакој радној просторији и радиотоксичан је. Шта можемо у тој ситуацији да радимо, једино да често проветравамо наше канцеларије, или станове, каже др Оливера Цирај-Бјелајац.

Иако се недовољно бринемо о заштити животне средине, експерти за екологију истичу да Србија има изразито добру географску позицију, довољно падавина, река, и добре ветрове који чисте оно што неки наши сународници запрљају. Ако и нисмо чинили довољно да се заштитимо, треба да захвалимо природи што је много тога одрадила уместо нас.   

-------------------------------------------------------- 

Онко ген

Претпоставља се да је око десет одсто светске популације у ризику без обзира о којем се концентрацијама радиоактивности ради, јер спадају у групу код које долази до промене у генетском материјалу чак и кад су изложени минималној концентрацији. Није могуће установити ко спада у ту групу јер нисмо развили радио-тестове који би то утврдили. Међутим сви ми носимо онко-ген и питање је када ће неки фактор да активира тај ген и развије болест. Да ли ће се развити токсично или малигно обољење нико не може да зна.

-----------------------------------------

Сваком петом прети рак

Према мишљењу научника у целокупној светској популацији постоје и они који имају склоност да оболе од карцинома и без јонизујућег зрачења и тај број је веома велики, прорачуни се крећу од око 20 одсто па и више, чак до 25 процената. То значи да кад људи не би умирали од других болести сваки четврти или пети би добио карцином, а то потврђује и Међународни комитет УН за ефекте атомске радијације, најкомпетентније тело које прати јонизујуће зрачење. Подаци указују и да број оболелих од рака стално расте у целом свету, јер се продужава животни век. У Великој Британији бележи се пораст карцинома дојке, али истовремено смртност опада захваљујући све ранијем откривању.

-----------------------------------------------

Тешкоће у доказивању

Др Мирјана Раденковић истиче да је јако тешко утврдити колико се карцином развија искључиво од радијације. Код нас су поједини лекари наводили да расте број оболелих као последица осиромашеног уранијума у време бомбардовања, али је то јако тешко доказати пошто не знамо колико је оболелих било пре овог периода. Ни у Хирошими, по њеним речима,  после атомске бомбе није било много карцинома, иако се седам деценија прати све становништво које је било изложено енормно великој радијацији. У Чернобиљу такође није забележено статистички значајно повећање појаве тврдог тумора, осим тумора штитасте жлезде, иако се прате врло детаљно на стотине хиљада људи, каже наша саговорница. 

------------------------------------------------------------------------ 

Радиоактивно зрачење

Шта је радиоактивност? То је својство неких врста атома да мењају језгро и при томе емитују енергију у облику зрачења. Промена језгра се назива радиоактивним распадом. Радиоактивно зрачење мења структуру и својство материјала кроз који пролази, и при томе је најзначајнији ефекат јонизација, односно избијање електрона из електронског омотача неког атома. Радијација је углавном штетна по здравље.

Радиоактивни материјал у људско тело улази преко хране, воде за пиће или ваздуха, а могуће је и директно озрачивање.

У великим дозама зрачење може да проузрокује смрт, а у мањим оштећење коже или ткива.

------------------------------------------------

Природно и вештачко зрачење

Природно зрачење долази из космоса, тла, кућа у којима живимо, од простора у којем радимо, хране и пића, а вештачки извори зрачења су рендгенско и медицинско зрачење за дијагностику и лечење, електронски и други уређаји, индустријски објекти.

Радиоактивно зрачење настаје при радиоактивном распаду атомског језгра. Алфа зрачење које долази од уранијума и радона може продрети у танки слој коже, али оштећује унутарња ткива ако је уништено дисањем, храном и водом. Бета зрачење састоји се од електрона које може да заустави плочица алуминијума дебљине неколико милиметара, а шкоди кожи и очима.