Све очи упрте у Фијат

Крагујевац – На евиденцији овдашње филијале Националне службе за запошљавање тренутно се налази трећина радно способног становништва или, прецизније, 23.000 је незапослених, што је за око две хиљаде више у односу на крај 2010.

Иако је последњих година заустављена стопа раста незапослености, број Крагујевчана без посла увећао се почетком 2011, пре свега због отпуштања радника „Заставе” за које није било места у „Фијату”. Јануара ове године, торинска компанија је, подсетимо, отказала уговоре за око 1. 300 радника који су били запослени у фабрици аутомобила.

Ипак, италијанска компанија би у наредном периоду, када почне производња новог модела аутомобила, могла позитивно да утиче на смањење броја незапослених у централном граду Шумадије.

Аутомобилска индустрија везује за себе низ пропратних привредних грана, а први помаци су већ видљиви, каже за „Политику” директорка крагујевачког одељења Националне службе за запошљавање Љиљана Петровић. Нешто озбиљнија померања у позитивном смеру, тврди наша саговорница, могу се очекивати са доласком „Фијатових” коопераната, који на месту бивше касарне у Грошници треба да изграде четири фабрике и запосле нешто више од 1.000 радника различитих струка.

– „Фијат” тражи високообразоване кадрове, инжењере свих струка, пре свега машинског, електро и саобраћајног смера. Запошљава их по динамици коју је сам одредио, а ја подсећам на уговор са државом према коме би у италијанској фабрици до краја 2012. требало да буде ангажовано нешто више од 2.400 радника. Такође, сваком од прва четири „Фијатова” кооперанта потребно је око 300 радника, а када заживи производња аутомобила и делова треба очекивати да то покрене и ситне услужне делатности, трговину и угоститељство. Овогодишњи резултати, мерени кроз пројекат самозапошљавања, указују на позитивна кретања, будући да смо добили око 300 захтева за отварање фризерских, кројачких, пекарских, угоститељских и других радњи – наводи директорка Петровић.

Иако је погођена економском кризом, крагујевачка мала и средња привреда показују „извесну виталност и жилавост”, наводи саговорница нашег листа. О томе, како каже, сведоче и подаци о броју новоотворених радних места.

– Од почетка ове године, не рачунајући „Фијат”, посао у Крагујевцу је нашло 260 особа са наше евиденције. Углавном је реч о конобарима, фризерима, куварима. Високообразовани, нажалост, и даље тешко долазе до радног места – наводи директорка Петровић наглашавајући да на посао најдуже чекају просветни радници и лекари.

Указујући на промене које се дешавају на тржишту рада, наша саговорница објашњава да су данас, осим дипломе, потребне и додатне вештине, те да послодавци све више траже раднике и стручњаке који могу да обављају неколико различитих послова.

– До посла лакше долазе они који знају енглески језик, без обзира шта су завршили и колико је дуго трајало школовање. Познавање енглеског, или неког другог страног језика, често носи више поена него диплома. Диплома је и даље предуслов, али сви који траже посао морају да схвате у каквом времену живимо. И познавање рада на рачунару је битно. Ретко ћете наћи послодавца који не пита умете ли да користите компјутер и на којим програмима знате да радите – каже саговорница „Политике”.

Кроз различите програме Националне службе за запошљавање ове године у Крагујевцу је запослено око 900 заинтересованих, а четвртина њих је прошла кроз додатну обуку, односно стручну праксу организовану ради стицања нових знања и вештина, наглашава директорка Петровић.

Бране Карталовић