Смрт банкарске службенице

На Новом гробљу у Београду јуче је у породичној гробници, нешто после поднева, сахрањена Драгана Ђорђевић.
Банкарска службеница, која је добар део свог радног стажа одрадила у експозитури угашене "Беобанке" у Душановој улици, код цркве Александра Невског.
Драгана није била певачица склона скандалима, а ни глумица, политичар, сликарка, понајмање контроверзна бизнисменка.
Ипак, овој жени протеклог викенда пет дневних новина посветило је укупно шест страница и чак пет најава на насловним странама. Зашто?

Само зато што је била жена рокера Боре Ђорђевића до развода пре месец и по дана, када је он, како пишу те исте новине, објавио да се заљубио у 25 година млађу девојку из Америке и да има намеру да се њоме ожени следећег месеца. По ко зна који пут новинари су, као нека врста лешинара, заврнули рукаве и прионули на посао, да из живота несрећне банкарске службенице ископају све што су могли, да читаоцима предоче многе податке или "податке" којима су, заправо, непозвани уронили у приватност једне породице. И обогатили садржајем новине за викенд, када се обично ништа спектакуларно не догађа.

Сем горког укуса у устима читалаца којима је понуђено "интересантно штиво" и туге њених најближих, у којој су један момак и једна девојка остали без мајке, мало ту претиче нечег другог, рационалног, оправданог. Можда само аутору овог текста нису ништа значила открића колега. Можда и некоме још...

Рецимо, једни тврде да је Драгана Ђорђевић у браку са Бором била 25 година, док у другом новинама помињу 30 година. Зар је то важно некоме ко све посматра са стране? Написано је и да је са првим мужем родила ћерку, али да јој је онда Ђорђевић дао своје презиме без размишљања; потом да су и покојна Драгана и Бора били склони чашици, с тим што се он пре неколико година ослободио тог порока а она наставила да пије, а да би лечила депресију она је истовремено узимала и седативе.

Објављена је огромна фотографија зграде у којој је банкарска службеница Драгана Ђорђевић становала. У мрклом мраку блешти солитер код Ташмајдана, снимљен је и интерфон на коме пише Ђорђевић Б., а ту су и фотографије Боре и његова бивше жене. Све у свему, ипак је то − тамна ноћ.

Дан пошто је јавност сазнала за тужни догађај у овој београдској породици, настављене су "анализе" да је несрећна жена попила шаку лекова, који су нађени и поред ње, јер није могла да преболи одлазак мужа у загрљај младе даме. Е да је новинарима бар оставила опроштајно писмо па да имају материјала напретек? Комшијама је, читамо, на ходнику говорила да јој је тешко, али да ће преболети. Да се Бора заљубио Драгана је открила тако што је он почео редовно да се купа и мирише. Па, зар баш толико ниско?

Да ли је после губитка мајке деци потребно и повређивање из новина? Ни они, ни њихов отац нису цитирани ниједном речи, јер, наравно, није им било до разговора за јавност.

Граница између јавног и приватног ипак мора да постоји, било да је реч о породичној трагедији или белом праху у стиховима и прози.