Један дан у свемирском броду

Од нашег специјалног извештача

Беч – Поводом педесетогодишњице првог човековог лета у свемир, изложба „Свемир. Уметност и један сан” показује педесет и једну уметничку позицију из око осамнаест земаља од 1961. до данас. Најављена као кооперативни пројекат између бечког Кунстхале и Природњачког музеја – изложба настала према концепту кустоскиње Катерине Хуг добила је велику подршку разних научних и уметничких установа из земље и иностранства. Поред поставке која се може посетити до половине августа, на програму се налазе додатни садржаји које нуде, између осталих, бечки Институт за астрономију, технички универзитет, HCLAArcitects из Лондона, независна позоришта. Фасцинација свемиром није заобишла ниједну од највећих европских културних манифестација, у оквиру Бечких фестивалских недеља приказан је соло комад Роберта Лепажа „Далека страна месеца” о руско-америчкој трци у освајању космоса у време хладног рата. Половином априла је на бини независног позоришта Гараже икс приказана и представа трупе Монохром под називом „ISS (InternationalSpaceStation) Прва епизода, пети дан”, односно „У космосу нико не може да те чује како се жалиш на посао”. Замишљена као ријалити шоу, ова представа на енглеском језику приказује један „радни дан” мултикултуралног тима у свемирском броду.

Обележавати значајан јубилеј и његову звезду Јурија Гагарина значило је у изложбу уврстити и „везивну” грађу између уметничког и научног садржаја. У Природњачком музеју се не налази пуно експоната који се везују за уметничку страну концепта, па се може говорити о свега пет-шест свеже постављених радова. Међутим, место на коме су изложени је више него адекватно теми – „Први свемирски брод на Венери” швајцарске уметнице Силви Флери, три и по метра дуга скулптура свемирског брода обложеног вештачким крзном, позиционирана је међу витринама са метеоритским камењем и месечевом прашином, а на улазу у музеј, на мермерном поду испод куполастог свода пројектује се експериментални шестоминутни филм Пипилоти Рист „Под небом”. Пројектован на кружној подлози, филм истражује утицај симулације силе гравитације и бестелесног стања на посетиоце док им хектично вођена камера под ногама пројектује различите сцене летења.

Корак ка потпуној асимилацији оба приступа свемиру – научног и уметничког – начинили су припадници спејс арта, пре свега руски сликар Алексеј Соколов чији је акрил „Електрана на месецу” (1967) изложен у Кунстхале. Ово платно се једно време налазило у руском васионском броду МИР од 1986. до 2001. на орбиталној мисији око Земље. Настало две године пре Амстронгове шетње по Месецу, композиција садржи доста фантастичних елемената, док су технички детаљи везани за скафандере и опрему оног доба прилично аутентични. Прецизност у осликавању свемирских мотива Соколов дугује пријатељству са једним од најпознатијих руских космонаута Алексеју Леонову, који се и сам бавио, додуше аматерски, спејс арт сликарством.

Директан контакт са астроекспертима је имала и неколицина америчких уметника друге половине прошлог века. На иницијативу администратора Џејмса Веба, НАСА је од 1962. редовно позивала уметнике да сведоче о новим сазнањима о космосу. Међу њима се нашао и Роберт Раушенберг, који је на основу материјала које му је НАСА ставила на располагање, али и личног доживљаја лансирања Апола 11 у орбиту, довршио тридесетчетвороделну литографију „Stonedmoon” (1968-70) којој је ово тек треће гостовање у Европи.

„Јуријева канцеларија” (2009) Еве Сусман и Руфус корпорације је егзактна реплика канцеларије совјетског космонаута Јурија Гагарина која се налазила у једном месташцу крај Москве. Јуриј Гагарин је био вероватно једина интергалактична совјетска звезда – пре него што је 1968. трагично преминуо на једном од тренинга, уживао је славу (и слободе) као нико од његових совјетских савременика. Истовремено је још за живота постао једно од омиљених лица за пласман продуката – од цигарета, сапуна и поштанских маркица све до чувених „бабушка” лутки.

На изложби „Свемир. Уметност и један сан” може се видети фото и новинска документација о легендарном емитовању радио драме „Рат светова” (адаптацију истоименог романа родоначелника жанра научне фантастике Џорџа Велса читао је Орсон Велс) која је на дан „Ноћи вештица” 1938. бацила читаву Америку у панику. Изложени су и радови Вилхелма Саснала, Вилијама Кентриџа, Сајмона Патерсона, Ендија Ворхола, Нивес Видауер, Томаса Руфа и других.