Лекари за извоз

Мој пријатељ, кардиохирург, већ годинама оперише срца богатим Американцима у Хјустону. Хирург, који ми је спасао главу и оперисао слепо црево ради у Либији, а лекарка, који ми је лечила дете, пакује ових дана кофере за Словенију.

Ово су тек три од дестинација, на које масовно одлазе лекари школовани на нашим факултетима. Колико познајете лекара школованих у Србији који сада раде у иностранству?

Само у Норвешкој у овом часу ради око 140 наших лекара. Пет или шест српских патолога, једне од најдефицитарнијих специјализација у нашој земљи, ради у европским болницама, а један од њих је чак на месту председника европског удружења дечје кардиопатологије. Тек да се види о каквом је калибру стручњака реч. Наравно, најбољем!

Србија себи дозвољава незамислив луксуз: иако мала и сиромашна држава већ годинама школује докторе за Норвешку, Шведску, Велику Британију, Немачку… Тако те моћне државе добијају образоване стручњаке без претходног улагања у њих. Одлазе они који су и нама и њима најпотребнији: анестезиолози, радиолози, патолози, кардиохирурзи, па и обични хирурзи и породични лекари. Наравно да нема логике да Србија, када се зна колико су студије медицине скупе, из године у годину широкогрудо школује докторе, који ће одлазити у друге земље. Министар здравља др Зоран Станковић је недавно најавио да се новим законским решењима предвиђа да се лекарима, којима се одобри дефицитарна специјализација, уведе обавеза да у земљи остану дупло дуже него што им је било потребно да специјализирају.

Није пријатан осећај знати да су ови људи школовани средствима из буџета у који смо сви улагали, а сада ће их, као готов производ, јефтино, без уложеног динара, добити здравствени системи богатих држава. Слика је жалосна, али ако за лекаре нема посла у земљи у којој су рођени, где су добили образовање и коју нерадо напуштају, ко им може замерити на одлуци да посао потраже и лако га нађу у иностранству?

Прошлог јула на београдски Медицински факултет уписано је укупно 500 нових студената. Индекс Медицинског факултета у Крагујевцу је добило 276 студената, у Новом Саду чак 566, у Нишу 420 и у Косовској Митровици 150. Ево, израчунали смо уместо вас: то је годишње укупно 1.912 нових студената медицине! Да ли нам је стварно толико будућих лекара потребно или је то, ипак, само куповање социјалног мира. Иако сви знају да је једино решење да се у Србији уписује онолико студената медицине колико је потребно, а процена је да не би требало да буде више од 500 студената годишње, такав потез нико није повукао без обзира на то што се расипају „народне” паре. И ове године, биће уписан сличан број студената као лане. У овом часу посао чека 3.000 лекара. Било је у последње време радикалних предлога да се једне године прескочи упис на медицинске факултете, али ко би имао петљу за такав потез. Посебно не у предизборној години.