Прво нагодба, па суд

Када се "опеку" због рате, која је, рецимо, већа него што су очекивали, клијенти се жале својим банкама. Кад виде да им (ни) то не вреди, зову у помоћ Народну банку, од које се, истини за вољу, досад нису баш много овајдили. Убудуће ће, чини се, сви они бити боље заштићени. Наиме, банке ће морати озбиљније да размотре приговоре својих клијената, а то да ће морати – произилази из нових прописа које је ових дана предложила НБС.

Према тим прописима (о заштити клијената), банке ће бити обавезне да размотре сваку жалбу и да клијенту у року од 30 дана доставе разумљиво образложење. Ако клијент не буде задовољан, централна банка ће покушати да измири "завађене" стране, како би се спор завршио без суда. Тек ако се споразум не постигне, клијент и банка ће ићи на суд, мада сви треба да знају да је то решење од којег, најчешће, мало ко има користи.

Парничење може да потраје, оно је и скупо, а ваља имати на уму да је чак и у светској пракси показано да је ретко која банка икада изгубила спор. Због тога је, чини се, много боље наћи неко мирољубивије решење.

Сваки грађанин који сматра да се банка не придржава уговора, добрих пословних обичаја и објављених општих услова пословања, може, дакле, банци да упути приговор. Банке су дужне да све наводе размотре и да обавесте клијента. Уз то, морају да воде евиденцију о свим примедбама и жалбама и да о томе тромесечно достављају извештај НБС.

Приликом посредовања, НБС може од банке да затражи да се у писаној форми изјасни о наводима клијента. Уколико процени да је могуће мирно решење спора, централна банка ће посредовати. У том поступку и једна и друга страна треба да поднесу све доказе. Тек ако споразум не буде постигнут, дакле, клијент и банка крећу пред судију.

До таквог, нежељеног расплета можда не би дошло да су се грађани унапред детаљно упознали са одредбама уговора, али и са "цакама" које они крију у себи, а то уопште није једноставно. Јер, да би се све "цаке" разумеле, треба поседовати и одговарајућа знања.

Једна анкета рађена за потребе НБС показала је да је о условима кредита детаљно информисано око 38,1 одсто корисника. Њих 20,9 одсто тврди да је "веома много" упознато. Из истраживања такође произлази да су банке за око две трећине свих корисника кредита пружиле детаљне информације о условима кредитирања, што је, како је оценио и гувернер Радован Јелашић, веома важно.

Висина месечне рате је критеријум за узимање кредита код 33,2 одсто корисника. Сума новца коју треба да врати одлучујућа је код 29,8 одсто, док само 26,4 одсто интересује колика је каматна стопа, односно цена кредита.

Безмало половина грађана упоређује банкарске услове пре него што се одлуче да користе неку услугу, док 32 одсто то не чини, већ улазе у банку да узму кредит, без поређења шта нуде други. Судећи по анкети, 43 одсто грађана иду само у једну, "своју" банку, без жеље да оду у другу због бољих услова

На питање да ли се услови услуга значајно разликују код банака, њих 32,2 одсто је одговорило "ни мало, ни много", 24,1 одсто сматра да се "много" разликују, а 18,8 одсто је одговорило "мало".

О условима банкарских услуга 64,6 одсто грађана информише се одласком у банке, 8,7 одсто путем реклама у медијима, а седам одсто преко Интернета. У последње три године своју банку, иначе, није променило 56,9 одсто грађана.