Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Амандмани услов за подршку Динкићевом закону

Амандмани услов за подршку Динкићевом закону
Посланици владајуће коалиције у скупштини Србије Фото Танјуг

Без обзира на то што Фискални савет не да зелено светло за измене закона о финансирању локалне самоуправе према предлогу Уједињених региона Србије, тај законски предлог, о коме начелна расправа почиње данас, највероватније ће бити усвојен. Како незванично сазнајемо, у понедељак је између УРС-а и ДС-а постигнут договор да се, донекле измењен амандманима, овај закон усвоји, иако му дужи „век трајања” није загарантован.

Према незваничним информацијама договорено је да се усвоји амандман који се односи на „трансфер солидарности”, према којем ће се локалним самоуправама, из исте групе неразвијености, делити средства различите висине која ће бити више у складу са њиховим потребама. УРС-ов предлог предвиђа да Црна Трава и Бујановац, који су у истој групи неразвијених, добијају иста средства иако Бујановац има много више становника.

Шефица посланичке групе За европску Србију Нада Колунџија изјавила је јуче у републичком парламенту, а преносе агенције, да ће на УРС-ов предлог закона бити поднето неколико амандмана. „Пажљиво пратимо све што о њему могу да кажу они којих се тај закон тиче. Оно што је за нас неспорно јесте чињеница да сваки пут када локалне самоуправе имају више средстава претпоставка је да оне знају најбоље шта су њихови приоритети”, рекла је Колунџија.

Јуче је чланица председништва УРС-а Снежана Самарџић-Марковић изјавила да измене Закона о финансирању локалне самоуправе имају подршку партнера из владајуће већине. Како преноси Бета, она је на конференцији за новинаре навела да ће УРС прихватити сваки конструктиван амандман на овај законски предлог, али да неће одустати од суштине законског предлога, а то су „проценти”.

Према њеним речима, пажљиво су размотрене све примедбе Међународног монетарног фонда. „Од ММФ-а се не очекује да води рачуна о животу локалних самоуправа, о томе воде рачуна пре свега људи који се баве политиком у Србији. Ово је за нас најважније политичко питање, оно је нашло пре свега одговор у подршци грађана, а наћи ће га и у парламенту”, казала је Самарџић-Марковић.

Истичући да му је несхватљиво то што владајућа коалиција игнорише препоруке Фискалног савета и ММФ-а, члан Председништва ЛДП-а Иван Андрић оцењује да је УРС уценио остатак коалиције и да би у случају да се не прихвати то што предлаже срушио владу. Андрић сматра да је процена владе била да је боље да издржи још неколико месеци, дакле да пристане на ту уцену. Као компромис да би отклонили бар неке грешке у закону они су се усагласили око прихватања неких амандмана на тај закон.

Бојазан ММФ-а и Фискалног савета да би републички буџет усвајањем измена закона остао без знатних средстава градоначелник Инђије и члан ДС-а Горан Јешић сматра неоснованим. Млађан Динкић је дошао с апсолутно прихватљивим и здраворазумским предлогом који се ни у једном тренутку не коси са политиком ДС-а, казао је Јешић за Б 92.

У његовој странци, ипак, има и оних који мисле другачије и који сматрају да би имало још много шта да се каже о расподели пара, наводећи као пример да ће Нови Сад добијати два пута више пара од неразвијених општина по глави становника, а већ има три пута већи буџет по глави становника од тих мање развијених. Неке општине ће, због смањења такса и укидања централних фондова намењених инфраструктурним пројектима, чак имати и мање пара, кажу наши саговорници, и једино што ће бити добро јесте што ће бар са тим новцем моћи слободно да располажу, односно неће морати да чекају нечије одобрење.

Овај закон, према њиховој рачуници, повећава регионалне разлике уместо да их смањује, а са тим се слаже и Иван Андрић, који истиче да ће закон имати катастрофалне последице по буџет и да га сигурно нови амандмани не могу суштински променити.

Идеја да порез на зараде буде основ за приходе локалне самоуправе је бесмислена, додаје он, јер у развијеним општинама ће прикупљени порез бити већи него у неразвијеним, што значи да ће се разлике између богатих и сиромашних општина само повећавати. Поред тога, порез на зараду је увек централистички – из тог дела прихода државе финансира се држава, зато што је он редован приход.

„Закон ће бити донет да би се на неки начин поштовала та политичка кампања Млађана Динкића и УРС-а, али суштински ће он, делом тим амандманима, а делом изменом у осталим деловима пореског система који ће уследити врло брзо бити потпуно обесмишљен”, истиче Андрић.

Ради илустрације онога што тврди, он подсећа да се у преговорима премијера и синдиката иде на то да неопорезиви део зарада, ради подстицања запошљавања, буде једнак републичком „минималцу” (сада је неопорезиви део плате 5.000 динара). Ако се тај договор постигне, каже Андрић, испашће да у неким општинама јужно од Београда неће бити ниједне зараде која се опорезује.

Истичући да УРС-ова намера није озбиљна децентрализација, јер онда његови предлози не би били представљани на страначким скуповима него на јавној расправи, Андрић оцењује да је реч о обмани и да ће се новац, којег ионако нема, само другачије расподељивати за предизборну кампању. „И при том, нема никаквог услова за шта ће тај новац да буде потрошен, тако да ми од пореза на зараду очекујемо стотине концерата пред нову годину”, наводи Андрић.

Б. Баковић

-----------------------------------------------------------

Ужице: Смењени директори из Г 17 плус

Ужице – Градско веће Ужица покренуло је иницијативу за смену пет директора јавних предузећа и установа и градског правобраниоца, четири из Г 17 плус и једног из Демократске странке Србије.

Градоначелник Ужица Јован Марковић саопштио је, преноси Фонет, да су предложене смене последица неслагања у владајућој коалицији изазваних сукобом између Демократске странке и Уједињених региона Србије око петиције о децентрализацији. Овај сукоб угрожава реализацију важних пројеката у граду, истакао је Марковић и додао да је смена оних који опструирају рад једино могуће решење проблема.

О овој иницијативи изјасниће се 24. јуна одборници Скупштине града Ужица.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.