Храна вакцина

Пре осам година је енглески епидемиолог Ник Волд устврдио да би редовно узимање једног лека, тзв. полипилуле, смањило смртност од болести срца и крвних судова за невероватних више од 80 одсто. Комбинацију састојака садржаних у тој магичној пилули чиниле би смањене дозе три лека за снижавање крвног притиска, једног за снижавање нивоа холестерола, аспирина и фолне киселине. Идеја да се „лече” целе популационе групе била је колико оригинална, толико и контроверзна.

Наредне године је Волдов колега, Оскар Франко, иступио с противпредлогом да је решење у тзв. полиоброку, односно полиоброцима, чиме би се умирање од истих болести смањило за 76 процената. Начин да се оствари такав ефекат виђен је у свакодневном уносу, уместо једне пилуле, по 150 милилитра (једна чаша) вина, 400 грама воћа и поврћа, 100 грама црне чоколаде, 68 грама бадема и 2,7 грама белог лука, као и једењу по 114 грама рибе четири пута седмично.

Мада заснована на компликованим израчунавањима, оба предлога су представљала само теоретске спекулације чије је евентуално прихватање зависило од потврде у пракси. Дуго је владало затишје, а током последње године-две из различитих делова света стижу извештаји о примени полипилуле која се, уз нека друга ситна одступања, по саставу од оригиналне смесе највише разликује изостављањем фолне киселине.

Медикализација друштва

Најдаље се отишло у Индији, где се у истраживању малог обима прво показало да је полипилула, названа поликап, јер је имала облик капсуле, прихватљива за испитанике, ефикасна и безбедна. Сада су у току прелиминарна истраживања и у три западноевропске земље.

Тек предстоје студије великог обима којима би се провериле користи и евентуалне штете од дугогодишњег коришћења полипилуле. Треба одлучити и кога све обухватити овим третманом. Све особе одређеног узраста, рецимо изнад 45 или 55 година, грађане чији је ризик оболевања висок или само жртве већ доказане болести срца и крвних судова? Ту је и низ других дилема, на пример како ће масовно давање пилула утицати на начин (стил) живота, да ли задржати аспирин који, уз сва своја добра дејства, повећава ризик од желудачног крварења итд.

Постављају се, међутим, и много суштинскија питања која далеко превазилазе оквире медицине, садржавајући у себи, поред социолошке, и филозофску димензију. Куда то води? Неће ли некоме још пасти на ум да у ту смесу убаци и дрогу, па да се масовним коришћењем „пилула среће” изједначимо са својим отуђеним далеким потомцима из 25. века, како их је дочарао Олдус Хаксли?

Критичари идеје о полипилули опасност виде у медикализацији читавог друштва. Доктор Волд је својевремено на те опаске одговарао да би опште прихватање пилуле постало начин живота, рецимо попут прања зуба, а да је права медикализација када се људи подвргавају испитивању висине крвног притиска и холестерола, етикетирању постављањем дијагноза, следственом наметању сталних контролних прегледа и уживљавању у улогу пацијента. Он је свој изум видео као целисходну меру предохране оболевања, попут вакцинације.

Нико не спори да је хроничним болесницима корисније целокупни дневни третман сажети у једну таблету или капсулу, јер прописивање низа лекова, поред виших трошкова, води грешкама у придржавању одређеног режима, па није ни ефективно, ни безбедно. Међутим, када је реч о здравим особама, традиционални приступ захтева просвећивање, а не кљукање лековима.

Добро је познато да најзначајнији узроци смрти, као што су болести срца и крвних судова, многе врсте рака и шећерна болест, деле исте факторе ризика. Елиминацијом пушења, исхраном каква је уобичајена на медитеранским острвима, већом физичком активношћу и умереним уносом алкохола знатно би се продужио људски век. Поставља се једино питање како учинити да широки слојеви становништва прихвате здраве начине живота.

За корените промене навика и понашања неопходан је заједнички напор, па се сматра посебно значајним што је овога априла репрезентативни скуп о спречавању болести одржан у Женеви, уз учешће Светске здравствене организације, Светске федерације за срце, Европског фудбалског удружења и Међународног олимпијског комитета. Том приликом је изражено уверење да би успешним променама у целом друштву болести срца и крвних судова до 2050. године могле да се сведу на ниво који су имале 1830. године, што значи да се елиминишу као важан народноздравствени проблем.

Гојазнотворно окружење

Констатовано је и да је човек, по својој природи, склон ленствовању и преједању, па да мора да се измени његово целокупно „гојазнотворно окружење”. Лекари, укључујући и кардиологе, томе дају разочаравајуће мали допринос, јер су оријентисани на лечење, а не на узроке оболевања, па се дешава да су о њима чак мање обавештени од својих пацијената.

Познато је да се промене крвног притиска и нивоа масти у крви уочавају и пре првог рођендана, а да се изложеност факторима ризика, посебно када је реч о исхрани, успоставља и учвршћује већ током прве три године живота. Отуда здравственим просвећивањем ваља посебно обухватити децу и младе, па је један од пратећих симпозијума организовала Европска фудбалска федерација, указујући на фудбал као мотивациони чинилац за здраву исхрану и физичку активност.

Фудбалски клуб Манчестер јунајтед је такав приступ афирмисао у Великој Британији, а то искуство је већ пренето и у многе европске земље. Утицај спорта на однос према дуванском диму убедљиво су показале Олимпијске игре у Пекингу 2008. године које су протекле у знаку забране пушења. Ту иницијативу следили су затим други кинески градови, попут Шангаја.

На састанку у Женеви истакнут је значај јоге и музике за игру, као опуштајућих и физички благотворних активности, а критиковано је постављање атрактивно обликованих и сјајних лифтова наспрам улаза у зграде, док су степеништа скрајнута, одајући утисак запуштености због необрађеног бетона и устајалог воња. Редак позитиван пример представља канадски Универзитет Макмастер, где је елегантно, широко и светло степениште смештено централно, а са њега се види лифт стаклених зидова, у којем су противници пешачења изложени презривим погледима својих колега.

Понет општом атмосфером, почасни гостујући предавач је поставио питање зашто учесници скупа не би стајали док слушају излагања или, још боље, ходали по покретној траци. Декларативно је подржан, али нико, чак ни од представника спортских удружења, није устао из фотеље, а током три дана трајања скупа 100 нових бицикла, стављених свима бесплатно на располагање, остало је практично неискоришћено. Тај пример зорно показује колико је тешко мењати устаљене навике и лишити се уобичајеног комфора.

Извесно је да би било најбоље да сви грађани буду физички активни, избегавају „четири беле смрти” (со, шећер, маст и бело брашно), поседују свој унутрашњи спокој, одрекну се дувана и умере у пићу. Како то није изгледно у блиској будућности, прихватљива је идеја да се стратегија очувања народног здравља заснива на два колосека. То значи да се стално указује на значај здравог начина живота, али и да се прибегне полипилули, уколико би она испунила очекивања, тј. показала се корисном и безбедном на дуге стазе.

До дефинитивног одговора је још далек пут.

(Из додатка НИТ - број2)