Биоскоп је мртав, живео биоскоп

Биоскопи у штрајку, зар се и то може? Ако је судити према ономе што се управо догађа у биоскопима "Београд-филма", онда је све могуће.

Због штрајка који је уследио због поновног одлагања приватизације ове некада велике и угледне приказивачке филмске куће која годинама живи у агонији, врата централних градских биоскопа као што су: "Козара", "Јадран", "Балкан", "Одеон", "20. октобар", "Звезда", "Космај"... ових дана су закључана. Београђани могу само да слежу раменима, ни криви ни дужни годинама и иначе поприлично исцрпљени лошим комодитетом и пројекционим условима у њима.

И док једни закључавају врата храмовима филма, други их широм отварају. И то усред Београда. Додуше, не у његовом строгом центру, већ у центру Бановог брда. Тамо још од 1997. године постоји и иначе најбољи и најопремљенији биоскоп у граду "Рода cineplex", са три удобне и технички савршене пројекционе дворане (387 места) и врхунски дизајнираним и вазда пуним фоајеом и кафићем. Познато је да, осим публике (200.000 годишње!), у овај биоскоп иду и филмски професионалци када им је стало да филм виде у правим, студијским условима, онако како их је и иначе аутор замислио и остварио.

Од пре неколико дана, уз "Роду cineplex", на Баново брдо слетела је још једна рода. Наиме, у непосредној близини постојећег биоскопа никао је још један, потпуно истог и за гледаоце већ препознатљивог квалитета. Београђани су добили и "Роду 2 – Палас Шумадија", а њихов директор Зоран Цветановић, иначе председник Удружења приказивача Србије, у разговору за "Политику" најављује и отварање нових, у склопу приказивачке мреже "Рода биоскопи".

По свему судећи, и у приказивачкој делатности створен је нови бренд који је препознатљив широком кругу филмских конзумената. Оних што су се већ навикли на европске стандарде гледања филмова у квалитетним биоскопима, каквих је код нас поразно мали број.

Велики број "Родиних" упорних посетилаца нису житељи Бановог брда и околине. Они долазе због доброг, културног провода из многих удаљених крајева града (чак 40 одсто гледалаца је из Новог Београда), па и самог центра Београда. Разлог је јасан, у том истом центру и некада најпопуларнијим дворанама одавно владају мемла, хладноћа, прљава платна, старе апаратуре и нељубазно особље. Да се може другачије и боље, када се уме и хоће, са пуно љубави и приватне иницијативе, показује и ентузијатски ангажман Зорана Цветановића (више од 20 година у филмским пословима), који је уродио плодом.

– Мој је мото позната енглеска изрека да "ђаво лежи у детаљима" и да је неопходно посветити пажњу свим битним стварима, али и најмањој ситници коју публика сигурно примећује. Ту, пре свега, мислим на квалитет слике и тона, удобне фотеље са великим размаком између редова тако да и двометраши комотно седе, климатизацију у салама и редовна дубинска чишћења – каже Цветановић, који сматра да затварање биоскопа није неочекивано.

– Годинама се у њих није ништа инвестирало, већ су из дана у дан све више пропадали. Нелогично је очекивати да неко, поред својих кућних квалитетних уређаја, одлази у лоше биоскопе. То сам имао у виду када сам својевремено кренуо у потпуно неизвесну авантуру, отворивши приватни синеплекс. Међутим, веровао сам да је воља, огроман рад, дисциплина и љубазност запослених, стварање позитивне и пријатне атмосфере, управо оно од чега једино може да зависи успех – објашњава Цветановић свој прави биоскопски бум.

Није ли у садашњем времену идеја о покретању читаве мреже биоскопа "Рода" по Србији превелики ризик, упитали смо га.

– Слична ситуација је била и у другим земљама које су пролазиле кроз транзициони период. Посебно у Русији, где су сви друштвени биоскопи били доведени до руба пропасти, а филмски бизнис готово угашен. Приватизацијом биоскопа и огромним инвестицијама Русија је постигла да данас има највећи скок гледаности у Европи. Морамо да се учимо на туђим искуствима – истиче Цветановић, коме је велика жеља да се биоскопска Србија врати на место које је некада имала.

Цветановић подсећа: 1998. године у Србији је било 7,5 милиона гледалаца. Ове године процењује се да их неће бити више од милион и по, што је дупло мање него што их има малена Словенија!