Bioskop je mrtav, živeo bioskop

Bioskopi u štrajku, zar se i to može? Ako je suditi prema onome što se upravo događa u bioskopima "Beograd-filma", onda je sve moguće.

Zbog štrajka koji je usledio zbog ponovnog odlaganja privatizacije ove nekada velike i ugledne prikazivačke filmske kuće koja godinama živi u agoniji, vrata centralnih gradskih bioskopa kao što su: "Kozara", "Jadran", "Balkan", "Odeon", "20. oktobar", "Zvezda", "Kosmaj"... ovih dana su zaključana. Beograđani mogu samo da sležu ramenima, ni krivi ni dužni godinama i inače poprilično iscrpljeni lošim komoditetom i projekcionim uslovima u njima.

I dok jedni zaključavaju vrata hramovima filma, drugi ih širom otvaraju. I to usred Beograda. Doduše, ne u njegovom strogom centru, već u centru Banovog brda. Tamo još od 1997. godine postoji i inače najbolji i najopremljeniji bioskop u gradu "Roda cineplex", sa tri udobne i tehnički savršene projekcione dvorane (387 mesta) i vrhunski dizajniranim i vazda punim foajeom i kafićem. Poznato je da, osim publike (200.000 godišnje!), u ovaj bioskop idu i filmski profesionalci kada im je stalo da film vide u pravim, studijskim uslovima, onako kako ih je i inače autor zamislio i ostvario.

Od pre nekoliko dana, uz "Rodu cineplex", na Banovo brdo sletela je još jedna roda. Naime, u neposrednoj blizini postojećeg bioskopa nikao je još jedan, potpuno istog i za gledaoce već prepoznatljivog kvaliteta. Beograđani su dobili i "Rodu 2 – Palas Šumadija", a njihov direktor Zoran Cvetanović, inače predsednik Udruženja prikazivača Srbije, u razgovoru za "Politiku" najavljuje i otvaranje novih, u sklopu prikazivačke mreže "Roda bioskopi".

Po svemu sudeći, i u prikazivačkoj delatnosti stvoren je novi brend koji je prepoznatljiv širokom krugu filmskih konzumenata. Onih što su se već navikli na evropske standarde gledanja filmova u kvalitetnim bioskopima, kakvih je kod nas porazno mali broj.

Veliki broj "Rodinih" upornih posetilaca nisu žitelji Banovog brda i okoline. Oni dolaze zbog dobrog, kulturnog provoda iz mnogih udaljenih krajeva grada (čak 40 odsto gledalaca je iz Novog Beograda), pa i samog centra Beograda. Razlog je jasan, u tom istom centru i nekada najpopularnijim dvoranama odavno vladaju memla, hladnoća, prljava platna, stare aparature i neljubazno osoblje. Da se može drugačije i bolje, kada se ume i hoće, sa puno ljubavi i privatne inicijative, pokazuje i entuzijatski angažman Zorana Cvetanovića (više od 20 godina u filmskim poslovima), koji je urodio plodom.

– Moj je moto poznata engleska izreka da "đavo leži u detaljima" i da je neophodno posvetiti pažnju svim bitnim stvarima, ali i najmanjoj sitnici koju publika sigurno primećuje. Tu, pre svega, mislim na kvalitet slike i tona, udobne fotelje sa velikim razmakom između redova tako da i dvometraši komotno sede, klimatizaciju u salama i redovna dubinska čišćenja – kaže Cvetanović, koji smatra da zatvaranje bioskopa nije neočekivano.

– Godinama se u njih nije ništa investiralo, već su iz dana u dan sve više propadali. Nelogično je očekivati da neko, pored svojih kućnih kvalitetnih uređaja, odlazi u loše bioskope. To sam imao u vidu kada sam svojevremeno krenuo u potpuno neizvesnu avanturu, otvorivši privatni sinepleks. Međutim, verovao sam da je volja, ogroman rad, disciplina i ljubaznost zaposlenih, stvaranje pozitivne i prijatne atmosfere, upravo ono od čega jedino može da zavisi uspeh – objašnjava Cvetanović svoj pravi bioskopski bum.

Nije li u sadašnjem vremenu ideja o pokretanju čitave mreže bioskopa "Roda" po Srbiji preveliki rizik, upitali smo ga.

– Slična situacija je bila i u drugim zemljama koje su prolazile kroz tranzicioni period. Posebno u Rusiji, gde su svi društveni bioskopi bili dovedeni do ruba propasti, a filmski biznis gotovo ugašen. Privatizacijom bioskopa i ogromnim investicijama Rusija je postigla da danas ima najveći skok gledanosti u Evropi. Moramo da se učimo na tuđim iskustvima – ističe Cvetanović, kome je velika želja da se bioskopska Srbija vrati na mesto koje je nekada imala.

Cvetanović podseća: 1998. godine u Srbiji je bilo 7,5 miliona gledalaca. Ove godine procenjuje se da ih neće biti više od milion i po, što je duplo manje nego što ih ima malena Slovenija!