Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Софтвер за "Водафон"

Софтвер за "Водафон"
У фирми ради 27 инжењера (Фото М. Игњатовић)

КРАГУЈЕВАЦ – Пола века од отварања фабрике аутомобила, Крагујевац опет има фирму у коју радници долазе са стране. Нису то више бравари, лимари и вариоци, већ млади и паметни софтверски инжењери. Пристижу из целе Србије: Београда, Ниша, Лознице...,   просто хрлећи у "Хермес Софтлаб Србија", крагујевачку фирму која је за последњих годину дана извезла "памет" вредну 300.000 евра.
Реч је о компјутерским програмима које користе државне институције земаља у окружењу, али и велики светски системи, пре свега они за мобилну телефонију. После програма за Пореску управу Словеније и тамошња осигуравајућа друштва, израде софтвера за Централни регистар грађана Црне Горе, крагујевачки "Хермес Софтлаб" направио је и програме за коришћење најсавременијих биометријских личних карата и пасоша.

Заслужена награда и најзначајније признање тој фирми стигло је пре неколико дана, у виду уговора са "Водафоном", највећим светским мобилним оператером.

Партнерство са Словенцима

Детаљи су још под велом пословне тајне, али директор Владан Атанасијевић каже да је посао са "Водафоном" до сада најозбиљнији подухват фирме која је пре пет година почела да ради под именом "Виртуал тим".

Реч је о малом предузећу које је почетком 21. века почело да зида темеље софтверског инжењеринга у Шумадији, а после пет година развоја и успешног пословања постало део "Хермес Софтлаба", велике међународне компаније са седиштем у Словенији.

– Улазак "Виртуал тима" у састав Групе "Хермес Софтлаб" је исто као кад би "Застава" постала део "Мерцедеса" или "Фолксвагена", и за њихове аутомобиле правила, рецимо, мењаче. То је моћна компанија која 80 одсто својих производа (софтверских програма – прим. "Политике") извози на европско и тржиште САД, а само од послова са чувеним Ха-Пеом оствари приход од око десет милиона евра на годишњем нивоу – каже Владан Атанасијевић, директор крагујевачког "Хермеса".

У фирми, тренутно, ради, 27 развојних инжењера, а у току је пријем још десетак нових.

Сарадња са "Мајкрософтом"

– У протеклих годину дана примили смо девет дипломираних инжењера са универзитета у Крагујевцу и Београду, а намера нам је да до краја 2007. запослимо још двадесетак. На конкурс који смо недавно расписали јавили су се људи из свих крајева Србије, а мени је посебно драго што већина њих жели да остане у Крагујевцу. Даћемо им добре плате, а имамо одличну сарадњу и са многим банкама, па ће сви они лако моћи да подигну кредите за стан или ауто. Сматрам да је овај град одлично место за живот, а ако некоме и досади, до Београда има само сат и по вожње – вели директор Атанасијевић.

Он се не слаже са мишљењем да је у Крагујевцу све пропало и тврди да су се Словенци "наложили" на референце које су им предочене.

– Реч је о индустријској традицији какву мало који град у Европи има. Фабрике оружја и аутомобила, прве на Балкану, можда данас не стоје најбоље, али су у њима стасавале генерације и генерације добрих мајстора и инжењера. Истовремено, ту је Универзитет, према коме гравитира око два милиона младих. Нашим партнерима је било драго што то могу да чују – каже Атанасијевић.

Ипак, за укључивање у састав Групе "Хермес" била је пресудна сарадња "Виртуал тима" са "Мајкрософтом".

– У 2003. и 2004. победили смо на конкурсима које је расписао "Мајкрософт" и добили највиша међународна признања за своје програме. Сада нас зову да дођемо у Минхен и Копенхаген, два највећа технолошка центра те компаније у Европи, а сарадња са "Хермес Софтлабом", који је у "Виртуал тим" инвестирао 300.000 евра, омогућила нам је да у већем степену будемо присутни на светском тржишту. О томе најбоље говори уговор који смо потписали са британским "Водафоном", највећим мобилним оператером на свету – каже Атанасијевић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.