Време је за ново време

Дорота Кеђежавска снима филмове који нас враћају у класичну пољску филмску школу. Мислили смо да је сада та школа само лепо сећање, али нас је Дорота убедила да величанствени пољски филм није мртав, већ да живи у њеним филмским кадровима које снима њен животни сапутник Артур Рејнхарт, без сумње најбољи пољски камерман данашњице – каже руски историчар филма и критичар Сергеј Лаврентијев, са задовољством прихвативши позив да дође у Србију и Нови Сад, да учествује у отвореном разговору о лику и делу ове изразите представнице европског ауторског филма.

Пољска редитељка, сценаристкиња, монтажер, а по потреби и продуцент – Дорота Кеђежавска, централна је личност Синема сити фестивала, који почиње сутра вече у Новом Саду њеним најновијим филмом „Сутра ће бити боље“, двоструко награђеним ове године у Берлину. Кеђежавска је и председница жирија главног такмичарског програма Егзит Поинт, који је ове године посвећен женама филмским ауторима и позицији женских ликова у филмским причама. Фестивал у сарадњи са Филмским институтом Пољске и амбасадом Републике Пољске у Београду, приређује јој ретроспективу коју прати специјална публикација са ауторским текстовима о њеном стваралаштву, додељује награду Ибис за изузетан допринос европском филму коју ће јој уручити наш редитељ Срђан Карановић, а заједно са Федеором (међународна федерација филмских критичара земаља Европе и Медитерана) биће приређен и отворени разговор о њеним делима која егзистирају у свету хуманости.

Дорота Кеђежавска је аутентични филмски стваралац који постоји већ дуго,заједно са својом непоколебљивом посвећености филму, са посебном визуелном естетиком и сопственим погледима на свет. Уважена и цењена, али можда недовољно позната широј биоскопској популацији.

Можда је разлог томе управо Доротина природа. Она је тиха, ненаметљива, скромна. Не воли медијску буку. Ствара тихо и постојано, творећи снажна дела, хумана и лична, међу којима су и награђивани филмови : „Ништа“, „Ја сам“, „Време за умирање“ и „Сутра ће бити боље“...

Доротинифилмови су некомерцијални по дефиницији. Онисе боре са тешким и болним питањима свакодневице. Њени ликови су људи који су били гурнути на маргине друштва:сиромашни, усамљени, слаби и беспомоћни, али умеју да носе терет живота, имају веру и чак и дозу радосне знатижеље у откривању света. Дорота ће радо рећи да она није заинтересована за јаке људе, за оне који све планирају и који се крећу од успеха до успеха. Слаби на живот гледају другачије и зато су они предмет њеног филмског интересовања.

И заиста, јунациу њеним филмовима су уздржани, повучени, изоловани од друштва. Дорота, уз дубоко поштовање, на свет гледа из њихове перспективе: изперспективе стараца са превазиђеном животном горчином, из перспективе одбаченог детета или жена немоћних да се боре за љубав свог мужа...

Приче Дороте Кеђежавске, углавном настају инспирисане фрагментима из живота, из новинских чланака, полицијских извештаја, али и из слика које су део њеног сопственог искуства света. Кеђежавска се фокусира на теме које одражавају и њен социјални сензибилитет и њене мотиве за снажан ангажман. Оно што њу и њене филмове чини веома оригиналним, јесте и поезија њиховог језика, која је срочена од различитих материјала, али је увек милозвучна јер је саткана од хуманости.

Доротини филмови су и визуелно примамљиви, а велики део заслуга за педантну и поетску фотографију, припада Артуру Рејнхарту, сниматељу који је са њом стварао филмове „Вране“, „Ништа“, „Ја сам“, „Време за умирање“, „Сутра ће бити боље“. Артур је и продуцент и монтажер, њих двоје су две сродне душе чија заједничка дела шире наду која грли гледаоце, чак и онда када им се учини да им је реалност безнадежна.

Дорота каже: „Знам да док год имамо снове, докле год имамо веру, и докле год се надамо немогућем, ми ћемо пронаћи смисао у свему што нас окружује, успети да се издигнемо изнад тла и изнад свега што је обично, јадно, а понекад, једноставно –досадно“. Уто ће веровати и сви они који се,било када и било где,буду сретали са њеним филмовима.Прва прилика за то је новосадски Синема сити, који траје до 25. јуна. Не треба је пропустити.