Кад више нисте власт, дође по вас Хаг

наставак

.Да ли је Ваша казна од 11 година затвора резултат и несарадње са тужилаштвом у Хагу?

– Карла дел Понте је у Хагу рекла да тужилаштво нема нагодбу са мном, замислите, мој адвокат Боб Павић јавно је рекао да могу издржати казну од осам година затвора. После сам сазнала да он уопште није кривичар. Карла је тражила за мене казну од 15 до 25 година затвора рекавши да је то за мене, заправо, доживотна робија. Покушала је да ме сломи, да се нагоди са мном, свашта је ту било. У фебруару 2004, када су ме привели опет у Хаг, два дана је покушавала да ме сломи, да би затим послала писмо судији Меју да сам неупотребљива у случају Милошевића. Имала сам самилости према Милошевићу јер и он је у Хагу био робијаш. Осим тога, ја сам га у рату само једном видела, на Јахорини, када сам и одбила да му пружим руку.

Иначе, Милошевић је у Схевенингену био омиљен међу притвореницима. Увек углађен и цивилизован, сви су га ословљавали са "господине председниче". Хрват му је пеглао кошуље, припремао га за суђење и сређивао му ћелију, муслиман му је кувао храну. Ја са Милошевићем нисам разговарала ни у Схевенингену, али једном када смо јели уштипке он ми је пришао и тихо рекао: "Знам где је Караџић, никада га неће ухватити". Но, то му није сметало да после Дејтона целокупну делегацију РС затвори у војни објекат у Добановцима, све док нису потписали оно шта је он тражио.

.Да ли је под крај рата у БиХ било неких контаката између Срба и Запада, нешто о чему је недавно говорила Карла дел Понте за  "Пари мач"? 

–Поуздано знам да је бивши амерички председник Џими Картер долазио на Пале у вези с Бихаћем и да је Изетбеговић рекао Атифу Дудаковићу да се на хвалише одбраном Бихаћа, јер је он за Бихаћ дао Србима на Палама добре паре. То је тако када се у рату шверцује и тргује с противницима и неки се на рачун тога и обогате. Дешавало се да уђем на неки састанак у току на Палама и онда настане тишина, као да сам их прекинула у нечему. Прво сам мислила да то и није тако лоше, мој је посао хуманитарни и не треба да знам остало. Али, у Хагу нису мислили тако.

.Да ли се рат у БиХ могао избећи?

– Са Изетбеговићем на челу СДА не, са Фикретом Абдићем да. Једном, пре почетка рата, Изетбеговић ме је позвао, онако у пролазу, на кафу. Тада ми је саопштио да га је Алах одредио за нешто велико. Ја сам религиозна, али његов аскетизам и смисао за жртве и то да је у главу утувио да га је Бог за нешто одредио, то ме је све уплашило. Наравно, не могу да кажем да су Срби у БиХ били анђели, генерал Мекензи је рекао да нико у БиХ није био анђео. Али, само су Срби признали да нису били анђели, а сви остали и даље глуме жртве. Срби су спасавали Хрвате у централној Босни. Показала сам снимке Карлу Билту о муџахединима у Босни како држе одсечене српске главе. Махмуљан, Ганић и Изетбеговић су ишли код тих муџахедина. А онда, седам дана после 11. септембра 2001. и напада Ал каиде на Њујорк и Вашингтон, зове ме амерички амбасадор у Београду Монтгомери. "Ето, госпођо Плавшић, да попијемо кафу". Кажем му да ја у његову амбасаду нећу ући. Кад ето њега код мене, са букетом цвећа. "Имамо сада проблем са муџахединима у Босни", каже ми Монтгомери. "Да, а када смо вам за време рата о томе слали слике и податке онда није био проблем", одговорила сам му.

.По Вама, каква је будућност БиХ?

–  Кажу да је Холбрук творац БиХ и да је то урађено на брзину. Но, проблем заједничког живота на том простору постоји од турског доба до данас. Тито је то покушао да реши путем братства и јединства, а ко неће, иде у затвор. Не кажем да је то било добро, али је функционисало. Није случајна она узречица  "мирна Босна".

.Како гледате на Трибунал у Хагу и на неке скоро ослобађајуће пресуде?

– Суд у Хагу треба да постоји, али праведан суд јер изнад њега постоји само суд Бога. То је велика обавеза Трибунала у Хагу. Гледајте, Насер Орић заправо је пуштен, а клао је људе, Рамуш Харадинај је на слободи, а зна се шта је радио, Ејуб Ганић је крвав до лаката и на слободи је. А ја сам у затвору. Но, нисам ја у питању, ја ионако нисам више за овај свет. У питању је судбина мог народа који је уцењен.

.Мислите на случај генерала Ратка Младића?

–  Мислим да је он честит човек, али то око Сребренице не знам. Знам да је увек поштовао жене, мајке, свеједно које нације. Увек је говорио да све мајке исто пате. Али, не знам да ли је то у Сребреници могло да се догоди без његовог знања.

.Ви сте у Хаг, као држављанин РС, али и Србије, отишли добровољно. Чини ли Србија данас нешто око вашег пуштања на слободу?

– Отишла сам мирно и без наговарања од било кога. Нисам тражила ни ауто, ни паре, ни од РС ни од Србије. Још када сам изгубила изборе у РС 1998. и када су ми Американци преко Карлоса Вестендорпа нудили да наместе моју победу, то сам одбила. Вестендорп, који је тада био високи представник међународне заједнице за БиХ, у Бањалуци ми је рекао да разлика у гласовима и није велика и да се може средити. Одбила сам. После, када више нисте на власти, долази по вас Хаг. Иначе, Владан Батић се доста заузимао за мене, знам да га је слао покојни премијер Зоран Ђинђић. Знате, и да хоће, Србија тешко може да нешто учини за мене колико ме је Шведска понизила ставивши ме у затвор са криминалцима.

.Шта кажете на пресуду Момчилу Крајишнику од 27 година затвора?

–   За криминал би можда и требало да буде осуђен, али за нешто друго не.

.Писмо амбасадора БиХ у УН Милоша Прице шведским властима око услова у којима издржавате казну?

– Амбасадор Милош Прица писао је са позиције приватног лица, а не амбасадора. Он је био раније шеф мог кабинета и, ето, сада се заузео за мене. И председник Српског конгреса уједињења Мајкл Ђорђевић писао је шведским властима тражећи да ми побољшају услове живота. Исто су тражила и два новинара шведског листа "Дагенснихетер". Новинар "Раи-Ватикана" Франко Букарели, када је обилазио затвор Хинсеберг, у августу 2004. године, рекао ми је да свети отац Јован Павле Други зна да сам верник, хришћанин и да познајем српског патријарха господина Павла. Па ето, велика је жеља светог оца да посети Србију. А свети отац има и велики утицај у свету на све. Знате како то новинар Радио Ватикана већ може лепо да срочи. Ништа нисам рекла јер нашег патријарха сматрам за свеца који хода. Патријарх српски господин Павле увек је држао молитве и спомињао све мученике из ових ратова, и Хрвате, и Србе, и муслимане, све...   

Управник затвора Лонберг до овог тренутка у разговору већ је неколико пута погледао на сат. Време је одавно истекло и на вратима собе појавила се корпулентна чуварка са гуменим рукавицама. Обавезан је детаљан, интиман преглед затворенице после сваке посете.

"Неће бити потребно, ја сам био у соби све време", рекао је чуварки господин Лонберг.

Из собе сам морао да изађем први. Затвореница број КВВ-56 остаје последња.

Напољу се већ смркавало. Мрак шведског севера. Зима поларне ноћи...