Драгуљи природе пред истребљењем

Мала дропља, орао брадан, тетреб ружевац, пеликан, црни лешинар, сиви ждрал и видрица више не постоје у Србији. Као и неке друге врсте дивљих животиња и биљака (попут моравског орашка, врањанске жутиловке и крагујевачког слеза) нестали су са територије наше земље у претходних 150 до 200 година. Њима би ускоро могли да се придруже и медвед, видра, рис, текуница, алпска ровчица, ливадска волухарица, шарени твор, белоглави суп, бела кања, велики тетреб, орао змијар, мишар и крсташ, сури орао, соколови, тетреби, велика дропља, ждралови, модроврана, тропрсти детлић, црни даждевњак, алпски мрмољак, планински шарган, јесетра, моруна, дримски шарадан, мргуда, Аполонов лептир и многи други најугроженији становници наших шума, ливада, језера, бара, река и планина.

– Сви они, као и њихова станишта, обухваћени су Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, који је донет 2010. године. Поред основних мера заштите и очувања биолошке разноврсности (биодиверзитета) и природног генофонда, документ садржи списак од 1.760 строго заштићених и 868 заштићених врста – каже за „Магазин” Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет Завода за заштиту природе Србије, иначе биолог – ихтиолог.

Нестају оморика, ждралови, даждевњаци…

Од укупног броја строго заштићених биљних врста (628), 47 су маховине, 22 папратњаче и 559 семењаче (раставић, госпина коса, Панчићева оморика, муника, молика, тиса, дивљи каранфил, бели и жути локвањ, гороцвет, банатски и косовски божур, рунолист, тестерица, шафрањика, ђердапска и шарпланинска лала….). Први пут је стављено под заштиту и 75 врста гљива и лишајева, као и 25 врста алги.

– Међу строго заштићеним врстама кичмењака, на списку је највише птица, чак 307, поред осталих птице грабљивице барске коке, прдавац, галебови, чигре, голубови, сове, детлићи, шеве, сврачци, пузићи, стрнадице, зебе, разне врсте гњураца, корморана, пеликана, чапљи, рода, пламенаца, гусака, патака…

У најугроженије сврстано је и 50 врста сисара (поред већ поменутих ту су и водена ровчица, кртица, слепи мишеви, волухарице, пухови, степски скочимиш…) као и 18 врста водоземаца (даждевњаци, мрмољци, жабе мукаче и чешњарке…) и исто толико врста гмизаваца (барска корњача, шумски, планински и степски гуштер, смук, белоушка, шарка, шарган), па 30 врста риба и колоуста (паструга, црнка, гавчица, чиков, вретенари, балавац) и 609 врста бескичмењака (377 инсеката, 73 пауколике животиње, 60 врста пужева, пет прстенастих глиста и речна шкољка) – набраја Секулић.

На листи заштићених бескичмењака су, рецимо, речни рак, мрављи лав, шумски мрав, јеленак, носорожац и неки од најлепших српских лептира, као што су ластин репак, чипкасти белац, старопланинска и проклетијска еребија, зановетак…

Странци потиснули домаћине

Највећу претњу опстанку угрожених врста у Србији представљају уништавање шума, степа и влажних станишта, трговина дивљим врстама и њихова прекомерна експлоатација за комерцијалну употребу, али и уношење (интродукција) „странаца” који потискују „домаћине”.
– Инвазивне стране врсте биљака и животиња које су нечијом непажњом, из незнања или чак у доброј намери доспеле у нашу земљу чине непоправљиву штету домаћим екосистемима и трајно уништавају биолошку разноврсност. Такав пример су амброзија, јелен лопатар и муфлон – каже Душка Димовић из Светског фонда за природу у Србији (WWF).

Сребрни караш (бабушка) из Азије, кога називају и „рибљи коров”, готово је надвладао домаћег шарана, а украсна црвеноуха акваријумска корњача, омиљени дечји кућни љубимац, ако се пусти у природу, угрожава опстанак наше барске корњаче (зато је њен увоз у Србију последњих година забрањен).

Светски фонд за природу је, иначе, једна од најактивнијих невладиних организација, уз Младе извиђаче Србије, која се бори за заштиту угрожених биљних и животињских врста у нашој земљи. Обе су укључене у програм Европске уније за очување биодиверзитета, односно европску еколошку мрежу „Натура 2000”.

– У последњих пола века је стопа изумирања биљних и животињских врста у свету повећана хиљаду пута. Глобално је угрожено 10 до 30 одсто сисара, птица и водоземаца а 50 врста лептира је постало ретко! – истиче Душка Димовић.

Казне за брање шумског цвећа

Да би заштитиле своје биодиверзитете многе европске земље су, не само ограничиле или сасвим онемогућиле лов на одређене животињске врсте, забраниле и неовлашћено сакупљање дивљег цвећа и другог биља. Несмотрени туриста у Швајцарској или Италији, рецимо, може се суочити са изузетно високом новчаном казном уколико, шетајући ливадом или шумским излетиштем, убере скромни жути цветак који расте свуда унаоколо.

– Прекомерна и неконтролисана експлоатација одређених врста из природе у Србији је спречена Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне (из 2005. године), којом се на годишњем нивоу одређују дозвољене количине, време и подручја сакупљања. Под контролом је тренутно 112 врстa биљака, животиња и гљива, међу којима чичак, клека, зова, боровница, бреза, леска, кантарион, сремуш, бели слез, бела липа, глог, шумска јагода, дивља ружа, матичњак, мајчина душица, бршљан, дрен, 10 врстa лишајева и 15 врста печурака (вргањи, лисичарка, рујница, супача, две врсте тартуфа), као и шумска корњача, поскок, зелена, мала и велика зелена жаба, затим баштенски, шумски и виноградарски пуж и једна врста пијавица – наводи Ненад Секулић.

Основни начин на који се држава бори за опстанак угрожених врста и укупног биодиверзитета јесте заштита њихових станишта, али њоме је обухваћено свега 5,86 одсто територије Србије.

Заштићених подручја је 461, и то пет националних паркова, 16 предела изузетних одлика, 67 резервата природе, 16 паркова природе, 315 споменика природе и 42 културно-историјска предела.

А основни инструмент за заштиту угрожених биљака и животиња и њихових станишта су закони, инспекцијски надзор и примена прописане казнене политике за привредне преступе и прекршаје, пре свега Закон о заштити природе из 2009. године, заснован на међународним критеријумима и стандардима. Поред очувања природних добара, у Закону се као новина појављују и еколошки значајна подручја, коридори и еколошка мрежа.

Ове године је донета и Стратегија биолошке разноврсности Републике Србије (за период од 2011. до 2018).

Црвене листе и црвене књиге

Међутим, многи сматрају да је потребно прво утврдити степен угрожености појединих врста на забележеним подручјима, на основу чега се израђују такозване Црвене листе (спискови угрожених врста) и Црвене књиге (са најосновнијим подацима за мере заштите тих врста и њихових станишта). Ови документи су научна основа за доношење закона, уредби, стратегија и одређених акционих планова на националном нивоу, подсећа Секулић.

Своју прву Црвену књигу Србија је добила 1999. године и она се односи на ишчезле и крајње угрожене биљке. Садржи 171 биљну врсту и подврсту – таксона, од којих је четири неповратно изгубљено из светског генофонда, а пре тога су живеле само у Србији; 46 је ишчезло са простора наше земље, али се могу наћи у суседним подручјима или у ботаничким баштама, док је 121 врста крајње угрожена, са великом вероватноћом да у блиској будућности заувек нестане са наших простора или из целог света. Друга Црвена књига је донета 2003. године и односи се на 57 врста дневних лептира Србије (Lepidoptera: Hesperioidea и Papilionoidea).

Нестанак биљних и животињских врста Србије се може спречити, поред очувања изворних екосистема и опорављања популација врста на њиховим природним стаништима (in situ заштита) и на други начин. Све актуелнија су вештачка враћања на простор са којег су ишчезле (реинтродукција) и очување врста ван њихових природних станишта (ex situ заштита), односно у ботаничким баштама, зоолошким вртовима или банкама гена.

Све ово, међутим, кошта. Према Закону о заштити природе, финансирање заштићених подручја се обезбеђује из буџета Републике, аутономне покрајине и локалне самоуправе, затим из средстава Фонда за заштиту животне средине, из накнада за коришћење заштићеног подручја, прихода остварених у обављању делатности и управљања заштићеним подручјем, пројеката у области заштите природе… али су увек добродошле и донације, поклони и друге врсте помоћи.

Како обични грађани могу да допринесу очувању биодиверзитета?

Па, пре свега да будемо свесни да свака врста живих бића, баш као и човек, има своје место и улогу на планети Земљи, упозорава Ненад Секулић, да свака представља важну карику у ланцу заједничког живљења човека и природе, и свака од њих је незаменљива: њен нестанак је ненадокнадив губитак за човечанство.

.....................

Занимљивости

* Маскота Олимпијског тима Србије у Лондону 2012. године је белоглави суп, који живи у Специјалном резервату природе „Увац“, а могуће га је видети и у клисурама Трешњице и Милишевке, такође резерватима природе. Маскота, на жалост, није рађена у консултацији са познаваоцима, који кажу да она више личи на америчког белоглавог орла (национални симбол САД), те да је тако пропуштена прилика да се у свету на прави начин промовише наша ретка и угрожена врста птица.
* Иако се бела кања сматрала несталом врстом са наших простора, један пар је опажeн на Увцу. Иначе је има у београдском зоо врту, док је у палићком успешно размножавају ради повратка на некадашња станишта.
*У оквиру Зоолошког врта на Палићу је прихватилиште за збрињавање рањених, болесних, напуштених и одузетих дивљих животиња које нису у могућности самостално да опстану у природи.
*У току је израда студија заштите гнездилишне колоније мале чигре, којој је део тока Дрине ка ушћу у Саву једино гнездилиште у Србији.
*Урађена је студија заштите станишта малог вранца на обалама Саве код Аде Циганлије, којем је ово најзначајније зимовалиште на подручју Београда.
*Спровођењем Конвенције о међународној трговини угрожених врста дивље флоре и фауне (ЦИТЕС), царинске службе, полиција, инспекција и сарадници Завода за заштиту природе спречавају илегалну трговину угрожених врста.
*Пећине, јаме и други подземни простори у Србији често су на мети страних истраживача и колекционара који без дозволе ту сакупљају ретке и угрожене врсте животиња, пре свега бескичмењаке, од непроцењивог значаја.

Закони, уредбе, правилници…

Основни национални документи којима се штити дивљи свет биљака и животиња донети су у последње три године, сви осим Закона о националним парковима, који је у поступку ревизије. То су: Закон о заштити природе; уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне и о еколошкој мрежи; правилници о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, о критеријумима за издвајање типова станишта и мерама за њихово очување, о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама, о условима држања, начину обележавања и евидентирања дивљих животиња у заробљеништву и о условима које морају испуњавати прихватилишта за збрињавање заштићених дивљих животиња, односно зоолошки врт и мини зоолошки врт.

Смернице за очување биодиверзитета налазе се и у Националном програму заштите животне средине, Стратегији одрживог развоја и предвиђеној Стратегији одрживог коришћења природних ресурса и добара, као и у многим међународним конвенцијама и директивама чији је наша земља потписник. Биолошка разноврсност се штити и Законом о шумама, Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, Законом о дивљачи и ловству, Законом о добробити животиња...