Санадер за десетак дана у Загребу

Од нашег сталног дописника

Загреб – Бивши хрватски премијер Иво Санадер, који се од 10. децембра налази у аустријском притвору на основу потернице Републике Хрватске, највероватније за десетак дана биће поново у Загребу. То је изјавио његов нови адвокат Чедо Продановић потврђујући да Санадер остаје код захтева који ће на расправи 21. јуна поставити аустријском суду да жели да што хитније буде изручен Хрватској.

Санадер је пре неколико дана ангажовао адвоката Чеду Продановића, који се посебно истакао у одбранама хашких оптуженика, па је тако и његов последњи брањеник генерал Иван Чермак ослобођен хашке оптужнице за ратне злочине.

Земаљски суд у Салцбургу донео је почетком маја одлуку да Санадер буде изручен Хрватској, али на то се жалио тврдећи да га политички прогоне и да зато у Хрватској неће имати поштено суђење. Када је постало извесно да ће и другостепени аустријски суд донети исту одлуку о његовом изручењу (као што је то својевремено било и с генералом Владимиром Загорцем), Санадер је изненада променио мишљење и објавио да ће затражити да буде хитно изручен како би могао да се одбрани од оптужби које му се стављају на терет. А оне се тичу злоупотребе положаја, извлачења новца из јавних и државних предузећа за потребе ХДЗ-а и њених челника (процењује се око пет милиона евра), те узимања незаконите провизије за помоћ у добијању кредита од аустријске Хипо банке, чији челници су дуже под истрагом у Аустрији.

Најновија вест у вези са Санадером гласи да је преко својих адвоката затражио од Хрватског сабора да му исплати све заостале плате од када је активирао свој заступнички мандат. Сматра се да се на то одлучио јер му је блокирана сва имовина откако се против њега води кривични поступак, али по свему судећи неће моћи да рачуна на сав заостали новац, већ само од дана када је упутио такав захтев.

Како објашњава председник Хрватских лабуриста и посланик Драгутин Лесар, Санадер се саборске плате сам одрекао, па сада не може уназад то да поништава, већ само од тренутка када је затражио да му се та примања ипак исплаћују. Лесар указује како овај пример показује колико би било добро да је сабор својевремено прихватио његов предлог да се заступницима који су у бекству пред правосуђем или су осуђени укине право на саборску плату.

Р. Арсенић