За месец дана прецизне листе чекања на операцију срца

За месец дана биће прецизно познато колико пацијената у Србији чека на операције на срцу јер здравствене установе до тада имају рок да упореде имена и податке пацијената које им је Републички завод за здравствено осигурање доставио ових дана. У овој институцији кажу да је важно да се напокон формира јединствена листа чекања на операције бај-паса и уградњу срчаних залистака, да болнице морају да преузму свој део одговорности у здравственом систему, да стану иза својих листа чекања и потврде које су заправо реалне потребе пацијената.

Према речима проф. др Александра Вуксановића, директора РЗЗО-а, они ће помно пратити шта се дешава с пацијентима који ће бити на јединственој листи чекања.

Подсећамо да је РЗЗО урадио ревизију листа чекања и да је на њихов допис од 1.800 пацијената који чекају на уградњу бај-паса и замене срчаних залистака одговорило свега 384 пацијента. С друге стране, директор Института „Дедиње” прекјуче је изашао у јавност с податком да само код њих чека више од 2.000 људи и да нису тачни подаци РЗЗО.

– Здравствене установе су дужне да се изјасне шта је са 1.400 пацијената који нису одговорили на наш допис, да потраже те људе, да им упуте позиве поново, да виде да ли су заинтересовани за операцију... Пратићемо проценат људи који се одазива позиву за операције. Уколико приметимо да стижу одговори од свега 40 или 50 одсто пацијената сматраћемо да установе манипулишу здравственим системом Србије – истакао је др Вуксановић.

Циљ РЗЗО, каже он, јесте да се спречи да листе чекања не одражавају реалне потребе кардиохируршких пацијената. Када је ова институција почела са „чишћењем” ових листа, на њима су се налазили 2.315 пацијената, али је избацивањем дуплих имена и оних с погрешним матичним бројевима, као и већ оперисаних људи, на списку остало око 1.800 људи.

– Ми знамо да је листа чекања ’жива’, да свакога дана „долазе” нови пацијенти, а да се неки оперишу и скидају с листе. Ми не кажемо да је мали број операција тренутно, јер их има годишње око 6.000, али желимо да прикажемо реалну слику. Када за месец дана добијемо тачне податке, видећемо који ће од три сценарија бити остварив. Први је да стварно има велики број људи на централној листи, да треба радити на јачању капацитета и ангажовању додатних установа. Други је да су листе велике у само једном установи, Институту „Дедиње”, и у том случају треба подржати грађење нове болнице „Дедиње 2”. Трећи је да нису превелике листе и да су довољни постојећи капацитети – сматра др Вуксановић.

Када се неко не појави на операцији, сматра се да није на добар начин обавештен о интервенцији, али и да му она уопште није потребна, јер се тада сумња и да су неки стављани на листе уколико им интервенција у будућности затреба.

– То да ли ће некоме операција бити потребна за три или за пет година не одражава реално стање. Када се пацијент стави на листу, мора да потпише папир у два примерка. Један узима за себе, други остаје установи. Ко на такав начин не дође на централну листу, не може да буде оперисан о трошку РЗЗО. Новац који је отишао на ангажовање додатних капацитета није утрошен на лош начин, већ за здравље осигураника – додао је др Вуксановић.

Д. Давидов Кесар

-----------------------------------------------------------

Без одговора из Београдског КБЦ

У приватном Београдском КБЦ нису хтели да коментаришу у чему је проблем са обављањем операција код њих, иако су досад имали више од 200 успешних интервенција на срцу које су радили експерти у овој области. Они су објаснили да ће ових дана изаћи у јавност са одговорима на питања које медији постављају, односно због чега се код њих не раде операције на срцу независно од тога да ли су потписали уговор са РЗЗО или не, као и зашто су се ослонили само на обављање операција о трошку државе. Очекује се да руководство клинике каже и зашто нису учествовали на тендеру за ангажовање додатних капацитета, иако су пре тога преузели у РЗЗО конкурсну документацију.