Za mesec dana precizne liste čekanja na operaciju srca

Za mesec dana biće precizno poznato koliko pacijenata u Srbiji čeka na operacije na srcu jer zdravstvene ustanove do tada imaju rok da uporede imena i podatke pacijenata koje im je Republički zavod za zdravstveno osiguranje dostavio ovih dana. U ovoj instituciji kažu da je važno da se napokon formira jedinstvena lista čekanja na operacije baj-pasa i ugradnju srčanih zalistaka, da bolnice moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti u zdravstvenom sistemu, da stanu iza svojih lista čekanja i potvrde koje su zapravo realne potrebe pacijenata.

Prema rečima prof. dr Aleksandra Vuksanovića, direktora RZZO-a, oni će pomno pratiti šta se dešava s pacijentima koji će biti na jedinstvenoj listi čekanja.

Podsećamo da je RZZO uradio reviziju lista čekanja i da je na njihov dopis od 1.800 pacijenata koji čekaju na ugradnju baj-pasa i zamene srčanih zalistaka odgovorilo svega 384 pacijenta. S druge strane, direktor Instituta „Dedinje” prekjuče je izašao u javnost s podatkom da samo kod njih čeka više od 2.000 ljudi i da nisu tačni podaci RZZO.

– Zdravstvene ustanove su dužne da se izjasne šta je sa 1.400 pacijenata koji nisu odgovorili na naš dopis, da potraže te ljude, da im upute pozive ponovo, da vide da li su zainteresovani za operaciju... Pratićemo procenat ljudi koji se odaziva pozivu za operacije. Ukoliko primetimo da stižu odgovori od svega 40 ili 50 odsto pacijenata smatraćemo da ustanove manipulišu zdravstvenim sistemom Srbije – istakao je dr Vuksanović.

Cilj RZZO, kaže on, jeste da se spreči da liste čekanja ne odražavaju realne potrebe kardiohirurških pacijenata. Kada je ova institucija počela sa „čišćenjem” ovih lista, na njima su se nalazili 2.315 pacijenata, ali je izbacivanjem duplih imena i onih s pogrešnim matičnim brojevima, kao i već operisanih ljudi, na spisku ostalo oko 1.800 ljudi.

– Mi znamo da je lista čekanja ’živa’, da svakoga dana „dolaze” novi pacijenti, a da se neki operišu i skidaju s liste. Mi ne kažemo da je mali broj operacija trenutno, jer ih ima godišnje oko 6.000, ali želimo da prikažemo realnu sliku. Kada za mesec dana dobijemo tačne podatke, videćemo koji će od tri scenarija biti ostvariv. Prvi je da stvarno ima veliki broj ljudi na centralnoj listi, da treba raditi na jačanju kapaciteta i angažovanju dodatnih ustanova. Drugi je da su liste velike u samo jednom ustanovi, Institutu „Dedinje”, i u tom slučaju treba podržati građenje nove bolnice „Dedinje 2”. Treći je da nisu prevelike liste i da su dovoljni postojeći kapaciteti – smatra dr Vuksanović.

Kada se neko ne pojavi na operaciji, smatra se da nije na dobar način obavešten o intervenciji, ali i da mu ona uopšte nije potrebna, jer se tada sumnja i da su neki stavljani na liste ukoliko im intervencija u budućnosti zatreba.

– To da li će nekome operacija biti potrebna za tri ili za pet godina ne odražava realno stanje. Kada se pacijent stavi na listu, mora da potpiše papir u dva primerka. Jedan uzima za sebe, drugi ostaje ustanovi. Ko na takav način ne dođe na centralnu listu, ne može da bude operisan o trošku RZZO. Novac koji je otišao na angažovanje dodatnih kapaciteta nije utrošen na loš način, već za zdravlje osiguranika – dodao je dr Vuksanović.

D. Davidov Kesar

-----------------------------------------------------------

Bez odgovora iz Beogradskog KBC

U privatnom Beogradskom KBC nisu hteli da komentarišu u čemu je problem sa obavljanjem operacija kod njih, iako su dosad imali više od 200 uspešnih intervencija na srcu koje su radili eksperti u ovoj oblasti. Oni su objasnili da će ovih dana izaći u javnost sa odgovorima na pitanja koje mediji postavljaju, odnosno zbog čega se kod njih ne rade operacije na srcu nezavisno od toga da li su potpisali ugovor sa RZZO ili ne, kao i zašto su se oslonili samo na obavljanje operacija o trošku države. Očekuje se da rukovodstvo klinike kaže i zašto nisu učestvovali na tenderu za angažovanje dodatnih kapaciteta, iako su pre toga preuzeli u RZZO konkursnu dokumentaciju.