Да ли ЕУ најављује нова условљавања

У овој фази приближавања Србије Европској унији званични Брисел не тражи да буде призната независност Косова, али тражи нормализацију односа и спуштање тензије између Београда и Приштине. Изјаве појединих званичника ЕУ, у којима се истиче да је за чланство Србије неопходно решавање косовског проблема, не представљају, према речима овдашњих функционера и посматрача, никакву новину.

Недоумицу да је, можда, реч о новом условљавању Србије, уочи корака који се очекују крајем ове године, унеле су, после хапшења Ратка Младића, учестале изјаве страних званичника у којима се помиње Косово. Комесар за проширење ЕУ Штефан Филе у Бечу је изјавио да нема нових услова на путу Србије ка ЕУ, али да је неопходно да дијалог Београда и Приштине донесе конкретне резултате. Истовремено, помоћник америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Филип Гордон оценио је да Србија мора да реши питање с Косовом, „јер не може се примати у унију нова чланица ако има нерешене односе или неусаглашену границу са важном суседном државом”.

Шеф београдског тима за дијалог са Приштином Борислав Стефановић каже, за Танјуг, да за Србију сигурно неће бити нових условљавања на путу ка чланству у ЕУ. „То што Брисел тражи, а што је ових дана поновљено кроз изјаве неких европских званичника, није за Београд ништа ново и ми то схватамо као захтеве да се разговори с Приштином наставе, као и да се у њима што пре дође до конкретних решења”, рекао је Стефановић и додао да никаквих других условљавања нема.

С тим су сагласни државни секретар Министарства за КиМ Оливер Ивановић, професор ФПН-а Предраг Симић и саветник ИСАК фонда Милан Пајевић. Извршни директор Центра за нову политику Владимир Тодорић истиче, пак, да се инсистира на томе да се у дијалогу дође до резултата пре летње паузе и указује да „земље које су заговорници тренутног модела косовске независности врше велики притисак на Србију да, у циљу добијања статуса кандидата, пристане на додатне уступке”.

Иако ЕУ нема јединствен став о томе какви односи треба да буду између Србије и привремених институција у Приштини, извесно је, према мишљењу Ивановића пренетом Танјугу, да блокада Косова на путу укључивања у регионалне форуме представља латентну опасност.

„Због тога ЕУ инсистира да се некако реше витална питања и не више од тога. Не мислим да инсистирају на статусу, јер статус није решив”, додао је Ивановић.

Симић има готово исто објашњење. „Докле год постоји макар једна земља која не признаје независно Косово за Брисел ће бити важно да се постигне напредак у преговорима и мислим да више од тога неће бити постављено као додатни услов Србији у неко догледно време”, изјавио је Симић за Танјуг.

По његовом мишљењу, за Брисел ће бити најважнији напредак у решавању одређених питања живота на Косову, а пре свега то су техничка питања и зато би било добро да до напретка што пре дође.

„Косово је све време један од политичких услова за интеграцију Србије у ЕУ”, указује за „Политику” Пајевић наглашавајући да за статус кандидата и за евентуални почетак преговора признање независности Косова није услов него „достизање максималног степена, пре свега комуникације, а онда и сарадње и решавање питања која се тичу свакодневног живота људи”.

На питање који се то конкретни резултати очекују у Бриселу, Пајевић одговара да претпоставља да се то односи на оне ставке које су на дневном реду преговора између Београда и Приштине, односно „не нека крупна политичка и статусна питања, већ оне ствари које уређују свакодневни живот, чиме се, иначе, политичари нису бавили последњих десет или више година”.

Пајевић каже да је охрабрујуће то што су почели преговори између Београда и Приштине и да то помаже ЕУ да закључи да се процес ипак креће са мртве тачке и да иде ка неком повољном правцу.

Према неким незваничним сазнањима, Американци у последње време показују више разумевања за положај Срба на северу Косова и њихове проблеме. У вези с тим, Пајевић сматра да је аутономија за север нешто што је реално у неком догледном времену. „Некаква висока аутономија, пажљиво дефинисана, која је прихватљива и за Београд и за Приштину”, прецизира он.

И Тодорић истиче да се тачно не зна шта Филе подразумева под „конкретним резултатима”. „Мислим да је то једна велика непознаница шта се сматра успехом дијалога између Београда и Приштине, шта је потребно да се догоди да би овај дијалог био успешан. Очигледно је да је тај дијалог наишао на неке потешкоће и питање је шта се сматра минимумом у том погледу. Ту постоје различити притисци, са различитих страна и, сигурно, људима који учествују са наше стране није уопште лако”.

Упитан да ли су изјаве из ЕУ које се могу чути последњих дана у вези са Косовом, ипак, најава новог услова Србији за статус кандидата, односно почетак преговора, Тодорић каже да то није ништа ново и да увек треба правити разлику између нормализације и признања. „Нико не тражи признање, али се тражи одређена нормализација односа и спуштање тензије. Кина не признаје Тајван, али постоји одређени нормалан проток робе, услуга и људи, тако да не би било први пут да се и овде тако нешто деси”, наводи овај саговорник нашег листа”.

Б. Чпајак