Папандреу тражи да се избегне катастрофа

Од нашег дописника

Атина–У тренутку док ЕУ одлучује о евентуалним новим кредитима помоћи за Грчку, у грчком парламенту, иако је врући викенд, траје дебата о поверењу новој влади.Поново се ломе копља, опет пљуште међусобне оптужбе, поново опозиција не пристаје на драстичне мере штедње из средњорочног плана и тражи- ванредне изборе.

Премијер Јоргос Папандреу је и овог пута апеловао за национални консензус,потребу да се „прво у сопственој кући заведе ред, а тек онда разговара о начинима ослобађања од економске зависности према ЕУ”.

Премијер је подсетио да су пред Грчком три могућа сценарија: банкрот,излазак из еврозоне или подршка европских кредитора.

„Грчка се налази на критичном раскршћу и није у ситуацији да одбија међународну помоћ јер на тај начин, у овом тренутку, не може да реши своје проблеме”, нагласио је Папандреу у говору посланицима и затражио од њих да изгласају поверење новој влади која мора да спроведе реформу.По његовим речима, неплаћање дуга било би равно катастрофи. Папандреу је за јесен најавио референдум о великим променамау области државне управе, гарантовања минималног стандарда грађана, моделу производње...

Опозиција, судећи по говорима партијских лидера, не намерава да ишта мења у својој позицији чији је смисао– расписивање ванредних избора и ревизија меморандума о европској економској помоћи.Први човек Нове демократије Антониос Самарас не види ниједан добар разлог због којег би требало веровати новој влади и поручује да његови посланици неће подржати нови кабинет.

Грчки парламент у уторак ноћу треба да, после тродневне дебате која је почела у недељу, гласа о поверењу новој влади коју је Папандреу формирао после жестоких притисака и вишедневних демонстрација грађана незадовољних владиним мерама штедње.Да би нова влада прошла, потребна је апсолутна већина присутних посланика, дакле, 120 гласова.

У исто време, већ 25.дан огорчени Грци не напуштају централни атински трг Синтагма у покушају да спрече изгласавање средњорочног плана штедње који подразумева нове намете и приватизацију како би се обезбедило 28 милијарди евра за попуњавање буџетског дефицита и још 50 милијарди од приватизације великих државних предузећа.

Од понедељка, запослени у Електродистрибуцији ступају у дводневни штрајк у знак неслагања с приватизацијом овог грчког гиганта.Најављени су прекиди у снабдевању струјом али се највише страхује од „блек аута” који би значио – мрак за целу Грчку.

У исто време се у Бриселу, где дебитује нови министар финансија Евангелос Венизелос, води одлучујућа битка за судбину кредита помоћи Грчкој, прецизније– исплату неопходних 12 милијарди евра, из већ раније одобреног пакета помоћи од 110 милијарди евра, која би на рачун требало да „легне” почетком јула.

Много се наде полаже у нови дугорочни пакет за спасавање који се, у овом тренутку, вага и одлаже због неслоге око улоге приватних инвеститора, комерцијалних банака, пре свега... Наиме, Европска централна банка упозорава да ангажовање пословних банака око спаса Грчке, одлагањем наплате њених дугова,може да доведе у незавидну позицију грчке банке и да широм Европе изазове опасна превирања на финансијском тржишту.

Али, треба рећи још нешто. Дошло је лето,хиљаде Атињана су на плажама, у кафићима...У ноћи између суботе и недеље,прецизније после три сата ујутру, централна приобална Авенија Посејдонос била је закрчена аутомобилима, као да је – крај радног времена. Грци су се враћали из ноћних клубова, ресторана,из кола је трештала музика...

--------------------------------------------------------------------

Масовни протест у Мадриду

Мадрид–Десетине хиљада шпанских демонстраната, младих и старих, са децом и бебама у колицима, протестовало је јуче у Мадриду због високе незапослености, оштрих мера штедње и, како они оцењују, неспособних политичара.

Сличне демонстрације су одржане у другим шпанским градовима, укључујући Барселону, Валенсију и Севиљу. Полиција је у Барселони изашла на улице у великом броју пошто је било насиља на протестима у среду–преноси Бета.

После скоро две године рецесије Шпанија има велики дуг и стопу незапослености од 21,3 одсто, највишу у еврозони од 17 земаља, а незапосленост обухвата скоро половину оних млађих од 25 година.

Покрет протеста почео је 15. маја и проширио се на челу земљу где су људи незадовољни због смањења плата и подизања пореза да би се решила криза коју они сматрају да су изазвале банке и богати предузетници.

Демонстранти су дошли до парламента у центру Мадрида са шест различитих страна где их чекао кордон полиције и десетак полицијских кола који су им препречили пут. Полиција је проценила да је било око 35.000 демонстраната у Мадриду.

Шпанија је ушла у рецесију 2008. године после пада тржишта некретнина. Та земља није тражила међународну финансијску помоћ попут других земаља еврозоне, Грчке, Ирске и Португала, али због величине њене привреде. друге европске земље страхују од ширих последица.