Добра трка у лошим условима

"Реико Тоза је трчала веома добро у лошим условима" рекао је тренер Хидео Сузуки после победе бивше светске вицешампионке на 28. издању женског "Токијског маратона", а то исто могло би се рећи за Оливеру Јевтић, рекордерку Србије у маратону.

Отпутовала је у Токио, помало изненада, да брани углед европске вицешампионке у маратону и одбранила га. Заузела је четврто место, а испред ње биле су само три Јапанке, укључујући и олимпијску шампионку из Сиднеја Наоко Такахаши, једну од седам маратонки које су 42.195 метара претрчале за мање од два часа и 20 минута. Иза ње су све "нејапанке" – представнице Европе, Америке и Африке... 

Резултатима ни једна од учесница не може бити задовољна – ни победница Тоза, јер њено победничко време 2:26,15 не гарантује јој место у јапанској екипи за Светско првенство у Осаки идуће године (квалификациони маратони су и у Осаки и Нагоји), ни трећепласирана Такахаши која је за личним рекодом заостала девет минута и остварила најлошији пласман од свог маратонског дебија 1997, ни Американка Рајнес која се надала личном рекорду од око 2:25, а била је десет минута спорија, па ни Оливера Јевтић којој 2:33,11 одавно није резултат за понос, али који је довољан за старт на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године.

Главни кривац за слабије резултате од очекиваних (Тозино победничко време је четири минута испод рекорда стазе) је лоше време. Трка је почела по лаганој киши и темератури од десет степени и до половине стазе изгледало је да ће трка бити брза, да ће можда пасти и рекорд, али онда је почео јак пљусак, а ветар који је до половине стазе дувао такмичаркама у леђа тада се јако појачао и – пошто су се враћале на Национални стадион – дувао им је у груди...  

Пролазна времена показала су да је ветар "зауставио" маратонке – сваких пет километара у првом делу стазе водећа група претрчала је за мање од 17 минута, а у другом за више од седамнаест минута да би "деоницу" од 35. до 40. километра, у којој је и успон од 30 метара висинске разлике, Тоза савладала чак за 18,40 минута...

Та висинска разлика, сасвим очекивано, била је проблем нашој такмичарки већ при првом пролазу – на низбрдици. Маратонке много ниже растом лакше савладавају низбрдице и узбрдице, а Јевтићева је била далеко највиша у конкуренцији готово 500 учесница "Токијског маратона", од већине чак и за 20 сантиметара.

То, као и неочекивани проблеми са куком, били су разлог што наша најбоља атлетичарка није држала прикључак са водећом групом у којој су биле Тоза, Такахикаши, Етиопљанка Аша Гиги и "песмејкери" Рускиње Иванова и Романова, док су Јевтићева, Балцунаите, Рајнес и Јапанка Озаки чиниле другу групу. Истина, Озакијева је често мењала ритам - стизала водеће и губила корак са њима, али када је било најважније смогла је санге да достигне Такашијеву, коју је победница Тоза напустила на 31. километру и сама кренула ка циљу.

Пословичну борбеност потврдила је и Оливера Јевтић и у самом финишу престигла Литванку Балсунаите и победила је, као и на Европском првенству у Гетеборгу.

Уколико је временски услови нису првише исрпли и ако су награде и стартнине биле достојне четвртог места и европског "сребра" Оливера Јевтић је са тренером Славком Кузмановићем повукла добра потез одласком у Јапан.