Dobra trka u lošim uslovima

"Reiko Toza je trčala veoma dobro u lošim uslovima" rekao je trener Hideo Suzuki posle pobede bivše svetske vicešampionke na 28. izdanju ženskog "Tokijskog maratona", a to isto moglo bi se reći za Oliveru Jevtić, rekorderku Srbije u maratonu.

Otputovala je u Tokio, pomalo iznenada, da brani ugled evropske vicešampionke u maratonu i odbranila ga. Zauzela je četvrto mesto, a ispred nje bile su samo tri Japanke, uključujući i olimpijsku šampionku iz Sidneja Naoko Takahaši, jednu od sedam maratonki koje su 42.195 metara pretrčale za manje od dva časa i 20 minuta. Iza nje su sve "nejapanke" – predstavnice Evrope, Amerike i Afrike... 

Rezultatima ni jedna od učesnica ne može biti zadovoljna – ni pobednica Toza, jer njeno pobedničko vreme 2:26,15 ne garantuje joj mesto u japanskoj ekipi za Svetsko prvenstvo u Osaki iduće godine (kvalifikacioni maratoni su i u Osaki i Nagoji), ni trećeplasirana Takahaši koja je za ličnim rekodom zaostala devet minuta i ostvarila najlošiji plasman od svog maratonskog debija 1997, ni Amerikanka Rajnes koja se nadala ličnom rekordu od oko 2:25, a bila je deset minuta sporija, pa ni Olivera Jevtić kojoj 2:33,11 odavno nije rezultat za ponos, ali koji je dovoljan za start na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine.

Glavni krivac za slabije rezultate od očekivanih (Tozino pobedničko vreme je četiri minuta ispod rekorda staze) je loše vreme. Trka je počela po laganoj kiši i temeraturi od deset stepeni i do polovine staze izgledalo je da će trka biti brza, da će možda pasti i rekord, ali onda je počeo jak pljusak, a vetar koji je do polovine staze duvao takmičarkama u leđa tada se jako pojačao i – pošto su se vraćale na Nacionalni stadion – duvao im je u grudi...  

Prolazna vremena pokazala su da je vetar "zaustavio" maratonke – svakih pet kilometara u prvom delu staze vodeća grupa pretrčala je za manje od 17 minuta, a u drugom za više od sedamnaest minuta da bi "deonicu" od 35. do 40. kilometra, u kojoj je i uspon od 30 metara visinske razlike, Toza savladala čak za 18,40 minuta...

Ta visinska razlika, sasvim očekivano, bila je problem našoj takmičarki već pri prvom prolazu – na nizbrdici. Maratonke mnogo niže rastom lakše savladavaju nizbrdice i uzbrdice, a Jevtićeva je bila daleko najviša u konkurenciji gotovo 500 učesnica "Tokijskog maratona", od većine čak i za 20 santimetara.

To, kao i neočekivani problemi sa kukom, bili su razlog što naša najbolja atletičarka nije držala priključak sa vodećom grupom u kojoj su bile Toza, Takahikaši, Etiopljanka Aša Gigi i "pesmejkeri" Ruskinje Ivanova i Romanova, dok su Jevtićeva, Balcunaite, Rajnes i Japanka Ozaki činile drugu grupu. Istina, Ozakijeva je često menjala ritam - stizala vodeće i gubila korak sa njima, ali kada je bilo najvažnije smogla je sange da dostigne Takašijevu, koju je pobednica Toza napustila na 31. kilometru i sama krenula ka cilju.

Poslovičnu borbenost potvrdila je i Olivera Jevtić i u samom finišu prestigla Litvanku Balsunaite i pobedila je, kao i na Evropskom prvenstvu u Geteborgu.

Ukoliko je vremenski uslovi nisu prviše isrpli i ako su nagrade i startnine bile dostojne četvrtog mesta i evropskog "srebra" Olivera Jevtić je sa trenerom Slavkom Kuzmanovićem povukla dobra potez odlaskom u Japan.