Дом је једина сигурна кућа за студенте

Одласци са пријатељима на кафу, у позориште, у биоскоп или на концерт за велики део студентске популације постали су луксуз, због чега се све чешће, уместо у елиту, сврставају у социјално угрожену категорију.

Тако је борбу за унапређење услова студирања потиснула свакодневна битка за голу егзистенцију. Ако живи у студентском дому и на буџету је факултета, високошколац некако и може да састави крај с крајем, али ако плаћа кирију и школарину – преостаје му да се теши како су му спремање и полагање испита, у таквим околностима, најмањи проблем.

Сабирањем основних трошкова „буџетлије” који живи у студентском дому добија се износ од 6.000 динара. По структури, то изгледа овако: маркица за превоз (1.100 динара), исхрана у мензи (3.900) и трошкови домског становања (око 1.500). Не рачунамо телефон, храну мимо мензе, воће, слаткише... Под условом да све то може да уклопи у 10.000 динара (дневни џепарац од 300 динара), испада да је минимална студентска потрошња 16.000. Наравно, ако подразумевамо да студент неће мрднути нигде из дома, осим до продавнице, и да од хигијенске „опреме” неће користити ништа мимо сапуна и шампона.  

Није згорег да повремено обнови и гардеробу, а свакако је нужно да уплаћује полагање испита, чему претходи куповина опреме и материјала за вежбе, и уџбеника и литературе. На последње две ставке се може приштедети: уџбеник који у просеку кошта од 1.500 до 2.000 динара успешно се надомешћује фотокопијом, која стаје око 500 динара. А сваки семестар има барем пет испита, илити не мање од десет уџбеника, што значи да је трошак за „оригинале” минимум 15.000 динара.

Неупоредиво скупље пролазе високошколци који плаћају школарину и самим тим немају право на собу у дому, па морају да изнајме стан. Њима је само за кирију и комуналне рачуне нужно око 20.000 динара. Потребно је укалкулисати и веће издатке за храну (барем 15.000 динара) јер не користе студентске ресторане. Под условом да су спремни да забораве на изласке и дневно не троше више од 500 динара, њима за маркицу, скрипте и хигијенска средства месечно треба 40.000 динара.

– Студирање је постало прави луксуз, поготово стоматолозима и архитектама који, осим високих школарина, много новца троше на материјале за вежбе. Додатни проблем је што мало високошколаца добија стипендије и кредите. И у условима оскудице, наши студенти постижу добре резултате, а онда наилазе на непремостиву препреку – немогућност запослења. Зато се није чудити масовном „одливу мозгова” – каже Стојан Лончаревић, члан Савеза студената Београда и руководилац пројекта праћења и унапређења стандарда студената.

Лончаревић напомиње да би за почетак требало уложити у изградњу или проширење капацитета студентских домова (последњи је сазидан 1972. године) како би што више академаца било поштеђено изнајмљивања станова. На тај начин приштеђен новац би могао да се усмери у усавршавање и студијска путовања.

--------------------------------------------------------------

Семестрални трошкови студента који изнајмљује стан

Кирија – 60.000

Комуналије – 20.000

Храна – 60.000

Маркица за превоз – 4.400

Скрипте – 5.000

Укупно – 149.400

Трошкови студената који живи у дому

Кирија – 6.000

Менза – 15.600

Маркица за превоз – 4.400

Скрипте – 5.000

Укупно – 31.000