Dom je jedina sigurna kuća za studente

Odlasci sa prijateljima na kafu, u pozorište, u bioskop ili na koncert za veliki deo studentske populacije postali su luksuz, zbog čega se sve češće, umesto u elitu, svrstavaju u socijalno ugroženu kategoriju.

Tako je borbu za unapređenje uslova studiranja potisnula svakodnevna bitka za golu egzistenciju. Ako živi u studentskom domu i na budžetu je fakulteta, visokoškolac nekako i može da sastavi kraj s krajem, ali ako plaća kiriju i školarinu – preostaje mu da se teši kako su mu spremanje i polaganje ispita, u takvim okolnostima, najmanji problem.

Sabiranjem osnovnih troškova „budžetlije” koji živi u studentskom domu dobija se iznos od 6.000 dinara. Po strukturi, to izgleda ovako: markica za prevoz (1.100 dinara), ishrana u menzi (3.900) i troškovi domskog stanovanja (oko 1.500). Ne računamo telefon, hranu mimo menze, voće, slatkiše... Pod uslovom da sve to može da uklopi u 10.000 dinara (dnevni džeparac od 300 dinara), ispada da je minimalna studentska potrošnja 16.000. Naravno, ako podrazumevamo da student neće mrdnuti nigde iz doma, osim do prodavnice, i da od higijenske „opreme” neće koristiti ništa mimo sapuna i šampona.  

Nije zgoreg da povremeno obnovi i garderobu, a svakako je nužno da uplaćuje polaganje ispita, čemu prethodi kupovina opreme i materijala za vežbe, i udžbenika i literature. Na poslednje dve stavke se može prištedeti: udžbenik koji u proseku košta od 1.500 do 2.000 dinara uspešno se nadomešćuje fotokopijom, koja staje oko 500 dinara. A svaki semestar ima barem pet ispita, iliti ne manje od deset udžbenika, što znači da je trošak za „originale” minimum 15.000 dinara.

Neuporedivo skuplje prolaze visokoškolci koji plaćaju školarinu i samim tim nemaju pravo na sobu u domu, pa moraju da iznajme stan. Njima je samo za kiriju i komunalne račune nužno oko 20.000 dinara. Potrebno je ukalkulisati i veće izdatke za hranu (barem 15.000 dinara) jer ne koriste studentske restorane. Pod uslovom da su spremni da zaborave na izlaske i dnevno ne troše više od 500 dinara, njima za markicu, skripte i higijenska sredstva mesečno treba 40.000 dinara.

– Studiranje je postalo pravi luksuz, pogotovo stomatolozima i arhitektama koji, osim visokih školarina, mnogo novca troše na materijale za vežbe. Dodatni problem je što malo visokoškolaca dobija stipendije i kredite. I u uslovima oskudice, naši studenti postižu dobre rezultate, a onda nailaze na nepremostivu prepreku – nemogućnost zaposlenja. Zato se nije čuditi masovnom „odlivu mozgova” – kaže Stojan Lončarević, član Saveza studenata Beograda i rukovodilac projekta praćenja i unapređenja standarda studenata.

Lončarević napominje da bi za početak trebalo uložiti u izgradnju ili proširenje kapaciteta studentskih domova (poslednji je sazidan 1972. godine) kako bi što više akademaca bilo pošteđeno iznajmljivanja stanova. Na taj način prišteđen novac bi mogao da se usmeri u usavršavanje i studijska putovanja.

--------------------------------------------------------------

Semestralni troškovi studenta koji iznajmljuje stan

Kirija – 60.000

Komunalije – 20.000

Hrana – 60.000

Markica za prevoz – 4.400

Skripte – 5.000

Ukupno – 149.400

Troškovi studenata koji živi u domu

Kirija – 6.000

Menza – 15.600

Markica za prevoz – 4.400

Skripte – 5.000

Ukupno – 31.000