Враћају се шегрти и калфе

НИШ – У неким земљама занатство чини основу привредног живота, упошљава знатан број радника и доноси знатан проценат бруто-дохотка, а код нас се занатлије још стиде свог посла, немају адекватну еснафску организованост и заштиту. Унија послодаваца Србије привела је крају нацрт закона о занатству који треба ускоро да уђе у скупштинску процедуру.

Овим поводом, Удружење занатлија у Нишу јуче је организовало први округли сто о нацрту закона и искуствима наших суседа у овој области. Поред представника Уније послодаваца, говорили су представници Занатске коморе Кобленц у Немачкој у оквиру које постоји пројекат за развој малих и средњих предузећа за југоисточну Европу (Србија није чланица) као и представници занатских комора Софије и Скопља.

У Бугарској постоји 25 регионалних и једна национална занатска комора. У Македонији занатска комора постоји од 1932. године, а 2004. године је и законски озваничена. Тамошње занатлије за седам дана добијају дозволу за отварање радњи, а процедура је "шалтерска".

У припреми закона о занатству, Унија послодаваца Србије користила је искуства у западним земљама, при чему је посебан узор била Немачка, чија су искуства, иначе, наши суседи, већ уградили у своје законе.

Најинтересантније новине су враћање назива шегрт, калфа и мајстор и дефинисање школовања занатлија које подразумева пола теоријске наставе, а половину школовања будуће занатлије ће морати да проведу на пракси у занатским радњама. Мења се појам занатства под којим се подразумева све оно што није индустријска производња. Закон отклања многе "рупе" у овој области, уводе се занатске коморе под чијим патронатом ће се обављати комплетна занатска делатност. Ни један занатлија неће моћи да положи испит без присуства представника занатске коморе, нити ће моћи да отвори занатску радњу без одобрења коморе. Са друге стране, комора преузима одговорност у заштити занатства и занатлија.