Vraćaju se šegrti i kalfe

NIŠ – U nekim zemljama zanatstvo čini osnovu privrednog života, upošljava znatan broj radnika i donosi znatan procenat bruto-dohotka, a kod nas se zanatlije još stide svog posla, nemaju adekvatnu esnafsku organizovanost i zaštitu. Unija poslodavaca Srbije privela je kraju nacrt zakona o zanatstvu koji treba uskoro da uđe u skupštinsku proceduru.

Ovim povodom, Udruženje zanatlija u Nišu juče je organizovalo prvi okrugli sto o nacrtu zakona i iskustvima naših suseda u ovoj oblasti. Pored predstavnika Unije poslodavaca, govorili su predstavnici Zanatske komore Koblenc u Nemačkoj u okviru koje postoji projekat za razvoj malih i srednjih preduzeća za jugoistočnu Evropu (Srbija nije članica) kao i predstavnici zanatskih komora Sofije i Skoplja.

U Bugarskoj postoji 25 regionalnih i jedna nacionalna zanatska komora. U Makedoniji zanatska komora postoji od 1932. godine, a 2004. godine je i zakonski ozvaničena. Tamošnje zanatlije za sedam dana dobijaju dozvolu za otvaranje radnji, a procedura je "šalterska".

U pripremi zakona o zanatstvu, Unija poslodavaca Srbije koristila je iskustva u zapadnim zemljama, pri čemu je poseban uzor bila Nemačka, čija su iskustva, inače, naši susedi, već ugradili u svoje zakone.

Najinteresantnije novine su vraćanje naziva šegrt, kalfa i majstor i definisanje školovanja zanatlija koje podrazumeva pola teorijske nastave, a polovinu školovanja buduće zanatlije će morati da provedu na praksi u zanatskim radnjama. Menja se pojam zanatstva pod kojim se podrazumeva sve ono što nije industrijska proizvodnja. Zakon otklanja mnoge "rupe" u ovoj oblasti, uvode se zanatske komore pod čijim patronatom će se obavljati kompletna zanatska delatnost. Ni jedan zanatlija neće moći da položi ispit bez prisustva predstavnika zanatske komore, niti će moći da otvori zanatsku radnju bez odobrenja komore. Sa druge strane, komora preuzima odgovornost u zaštiti zanatstva i zanatlija.