Тел Авив на Штранду

Нови Сад – Најлепша плажа на читавом току Дунава, новосадски Штранд, прославила је свој стоти рођендан. Поводом јубилеја, јавно предузеће „Градско зеленило“ организовало је у протекла четири дана богат музичко-забавни програм, у којем су наступили чувени израелски диџеј Нисан Ларидо и његов новосадски колега Миљан Божовић, Миша Близанац и хор „Исон“, водитељ Иван Ивановић, Звонко Богдан и групе „Фрајле“, „Лајн ап“, „Атхест реп“, „Ортодокс Келтс“, Блок аут“ и „Велики презир“. У сарадњи са амбасадом Израела, део плаже понео је назив „Тел Авив“...

Своје капије Штранд је званично отворио 1911. године, али су Новосађани и годинама раније користили ово купалиште. На левој дунавској обали, где је сада плажа, увек је био пешчани спруд, а мештани су га називали „полој“, јер су ту доводили волове на појило. С развојем града, крајем 19. века, овде су најпре настала популарна Штенглова дунавска купатила, такозване швимшуле, што на немачком значи школа пливања.

У „Енциклопедији Новог Сада“, коју је уредио др Душан Попов, пише да је на Дунаву био постављен велики дрвени сплав на лименим бурадима, везаним за јаке балване. На сплаву је било 100 кабина и три дупла базена, са одвојеним мушким и женским одељењем. Највећи базен био је димензија 20 пута 10 метара, а у њему су одржаване и пливачке егзибиције. Други базен је био намењен непливачима, а трећи деци. На купалишту су радили и учитељи пливања, који су децу одржавали на води уз помоћ ужета и дугачке мотке.

Сезона на „швимшулама“ почињала је 15. маја и трајала до септембра. Улазница за одрасле коштала је пет динара, за децу три, а уз њу се добијао и купаћи костим, али су даме већином долазиле у својим. Сви су морали да поштују строга правила: не само доњи, већ и добар део горњег дела тела није смео да буде откривен. Међутим, за сиромашне је купање у „швимшулама“ било скупо, па су освежење најчешће тражили на „дивљим“ плажама од бившег железничког моста до данашњег ђачког игралишта.

Технички опис Штранда град је објавио 1912. године и од тада се овим именом назива део обале дуге 500 и широке 60 метара. Следећег лета изграђено је још три реда дрвених кабина, између којих су били киосци, фризерски салон, посластичарница и продавнице сокова. Штранд је до 1920. добио билетарницу на главном улазу, бараке за бицикле, тушеве, павиљоне за војну музику и велики дрвени ресторан. До средине тридесетих сви виђенији Новосађани су имали своју кабину или претплатну карту. Ишчезла јеподеланаженскаимушкакупалишта, а костимису свевишемамилипогледе...

Данас новосадски Штранд захвата скоро седам хектара пешчаних и исто толико зелених површина са око 400 стабала и шибља. Плажа је проширена на 700 метара, а дуж ње је постављено око 850 великих и малих кабина, од којих је десетак прилагођено особама са инвалидитетом. Током летњих месеци овде се дневно окупи и до 15.000 посетилаца, о којима се старају дежурне редарске, спасилачке и лекарске службе. Штрандарошима је, такође, на располагању двадесетак локала и више терена за мале спортове.

Мирољуб Мијушковић

-----------------------------------------------------------

Строги начелник полиције

Кућни ред на Штранду се некада морао поштовати, а најстрожи је био управник полиције, који је одмеравао дужину сукања на женским купаћим костимима, али и забрањивао мушкарцима да се недолично разголите. Девојци која би се усудила да обнажи груди заувек би био забрањен улазак на плажу.

-----------------------------------------------------------

До плаже возио „Трчика”

Годинама је до Штранда возио трамвај „Трчика“ са три вагона, који је полазио из Железничке улице. Трамвај је више био атракција за бољестојеће Новосађане него могућност да се на плажу превезе неколико хиљада купача, који су овде обично долазили пешке или бициклима. Када би купачи касно по подне кренули кућама, Фрушкогорска улица, која је тада имала коловоз са коцком, личила је на кинеску престоницу Пекинг.