Речник уз завијање сирена

Руковођен лексикографском логиком да пакет за обраду текста без речничке подршке представља половично решење, Милорад Симић је одлучио да дигитализује три важна српска речника: Речник САНУ закључно са шеснаестим томом (који је допуњен са три завршна тома Речника Матице српске) – под називом Српски електронски речник, Вуков Српски рјечник и Рјечник из књижевних старина српских Ђуре Даничића, како би се успоставила историјска лексикографска вертикала од 21. до 12. века.

Како је настао Српски електронски речник?

База Српског електронског речника састављена је из шеснаест томова Речника српскохрватског књижевног и народног језика, који издаје Српска академија наука и уметности у Београду, до речи одврзивати (Речник Српске академије наука и уметности) и три последња тома Речника српскохрватског књижевног језика, који је издала Матица српска, од речи одвркнути (Речник Матице српске).

Посао на формирању речничке базе почео је 23. марта 1999. године и текао у месецима бомбардовања Србије, кад год је било струје, уз завијање сирена, страховите детонације и општу пометњу. На послу је било ангажовано више од сто сарадника из целе Србије, међу којима посебно место припада одважној групи око интернет-библиотеке „Растко”. Неки сарадници су радили за новац, неки за Програмски пакет РАС, неки да би добили електронску верзију речника, а неки су тражили да у данима лудила и разарања помогну да Српски електронски речник угледа светлост дана. У данима несреће и великог личног прегнућа прорадила је урођена солидарност српског човека. Било је колега и пријатеља који су ми за послове на речнику, на старински начин, у четири ока, позајмљивали своју уштеђевину. Још једном се показало да се велике ствари чине у немогућим условима.

Колико има речи Српски електронски речник?

Српски електронски речник има око 300.000 речи и око 1.500.000 значења, наш први и највећи дигитални речник, може се мерити са највећим светским речницима. То није само класични речник, него и речник страних и мање познатих речи, правописни приручник, енциклопедија о српском народу. Извори овог речника покривају период од два столећа. Он корисницима доноси непроцењиво лексичко благо и материјал за озбиљне научне студије.

Речник је од јавности добро примљен и од меродавних стручњака високо оцењен. Између осталих, овде наводимо мишљење Љубомира Симовића: „Речници су дубинске и свеобухватне слике наших живота и збирке наших знања. Они су исцрпне личне карте нашег језика, који је најисцрпнија и најтачнија слика нас самих. Та слика се досад чувала и преносила у књигама. Данас речи излазе из књига и светом путују брже него у ранијим временима. Захваљујући труду Милорада Симића и Српском електронском речнику и речи српског језика су добиле крила”.

Намеравате ли да Српски електронски речник допуњавате?

Још од 2005, када је дигитално издање објављено, појавила се потреба за израдом веб апликације овога речника која би била на интернету, како бисмо ово благо ставили на коришћење домаћој и светској културној јавности. Стога радимо на припреми специјалне база података која ће омогућити дубинско претраживање овог речника по разноврсним критеријима. Наравно, све ово зависи од новца до кога се тешко долази. Али, ипак, надам се да ћемо и то доживети.

Урадили сте, у електронском облику, и Српски рјечник Вука Ст. Караџића?

Српски рјечник Вука Стефановића Караџића, четврто државно издање, представља први српски тројезични речник: на српском, немачком и латинском. То је камен-темељац савременог српског језика, етнографска, географска и историјска читанка и први енциклопедијски лексикон о српском народу. Са овим Рјечником и народним умотворинама ушли смо у културни свет Европе.

И Рјечник из књижевних старина српских?

Рјечник из књижевних старина српских Ђуре Даничића представља дигиталну верзију ауторовог издања (1862—1864. године), са критичким коментарима проф. Ђорђа Трифуновића који су објављени уз репринт издање. Рађен је на основу повеља и других историјских записа. Има око 16.000 речи, са најбогатијом збирком имена, презимена, имена места, имена историјских личности и термина из друштвено-правног живота. Овај речник спушта вертикалу српског језика до 12. века и сведочи да су Срби имали књижевни језик и пре Вукове реформе.

Зоран Радисављевић