Дејтон

На сваку, па и ову годишњицу Дејтонског мировног споразума Срби, Бошњаци и Хрвати приону на својеврсну политичку математику. Свако за себе, из свог угла, рачуна шта је 21. новембра 1995. добио, а шта изгубио у америчкој војној бази Рајт Патерсон, у градићу Дејтону.

Дејтонски споразум означио је крај Републике Босне и Херцеговине. Уместо ње, у истим међународно признатим границама, настала је БиХ, састављена од два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ. Тиме је БиХ постала једина држава настала на територији бивше Југославије која у свом називу нема одредницу република.

За све три стране, или боље речено три народа, Дејтон је означио крај скоро четворогодишњег рата и почетак мира заснованог на новом унутрашњем уставноправном уређењу.

Срби су били задовољни чињеницом да је Дејтонским споразумом озваничена РС и што је Уставом БиХ уведен "принцип ентитетског гласања" у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Овај принцип значи да ниједан закон на нивоу БиХ не може да буде усвојен ако за њега не гласају две трећине посланика из РС. Разочарани су, у првом реду, били губитком Сарајева, из којег се после тога иселило стотину хиљада Срба.

Бошњаци су Дејтон схватили као "одбрану целовите и суверене БиХ", и своју победу у рату. Додатни разлог за задовољство пружен им је додељивањем Сарајева и проширењем појаса који је Горажде повезао са овим градом.

Хрвати су били најтиши: годину и по раније, потписивањем Вашингтонског споразума, којим је настала Федерација БиХ, остали су без свог кључног ратног циља – Хрватске Републике Херцег-Босне.

Како је време пролазило, тако се однос Срба, Бошњака и Хрвата према Дејтонском споразуму мењао. Срби су га све више бранили, а Бошњаци све више оспоравали. Ни Хрватима дејтонски оквир није по мери, па су пре пет и по година покушали да се из њега извуку и успоставе "хрватску самоуправу".

Данас, на једанаесту годишњицу Дејтона, представници три конститутивна народа углавном су на потпуно различитим позицијама.

Србима највише смета постдејтонско централизовање БиХ, на чије је заједничке органе, углавном под притиском међународних представника, Република Српска до сада пренела своје 42 надлежности. Још више их брине упињање Бошњака и дела Хрвата да се укине "принцип ентитетског гласања". Јер, ако би се то догодило, онда би се однос снага у БиХ вратио на предратно стање: прегласавање српских представника на свим кључним питањима – од унутрашњег уређења до расписивања референдума о независности БиХ. Такав положај српског народа одлучујуће је утицао на избијање рата, који су сва три народа прескупо платила.

За Бошњаке, Дејтон је у међувремену постао акт који им је донео "неправедни мир", а РС су назвали "геноцидном творевином" и "дејтонском грешком" коју треба исправити, што ће рећи – укинути. Хрвати, пак, тврде да је Федерација БиХ "тамница хрватског народа".

А како данас у БиХ живе Срби, Бошњаци и Хрвати? Статистика каже: од 3,8 милиона становника БиХ сиромашних је више од 600 хиљада, а 1,14 милиона људи је на ивици сиромаштва.