Понуда већа од потражње

Зашто су се Карађоз и Коштана нашли заједно на тајном задатку, како изгледају Београд 2074. године и свет после нуклеарне пропасти, љубитељи стрипа већ су сазнали из омиљених домаћих издања. Насловне стране и табле стрипова објављених у последњих десет година, у издању куће „Систем комикс”, биће пред посетиоцима изложбе „Систематизација”, која ће бити постављена у београдској галерији „О3оне”, од 4. до 9. јула.

Око 60 стрип-страна подсетиће на то шта се све објављивало и како је изгледао домаћи стрип протекле деценије. 

– Највише пажње ћемо посветити Алекси Гајићу и његовом „Технотајзу”, онда „Вековницима” Марка Стојановића, Жељку Пахеку, али и другим српским ауторима које смо објављивали –најављује Игор Марковић, организатор изложбе.

Почетком деценије Марковићев „Систем комикс” годишње је објављивао један до два, а данас око 20 наслова. На Балкану, у земљама у којима се говори исти или сличан језик, сваког дана у години изађе нови стрип.

– Уз то се и преводе француски стрипови, који су у рангу уметничких дела, амерички, на нивоу „Спајдермена”, италијански, који су код нас најтраженији, и јапанске манге, којих је много и у свим жанровима: за млађу децу, за старију децу, за тинејџере, за домаћице, хорор...

Једина нит која повезује ауторе чији ће радови бити представљени на изложби јесте да је њихова дела објавио исти издавач протекле деценије.

На стрипу „Вековници” сценаристе Марка Стојановића радили су различити ликовни уметници. Цртач Алекса Гајић је домаћим стрипаџијама најпознатији по научнофантастичном „Технотајзу” о Београду 2074. године, према којем је снимио и анимирани филм „Технотајз: Едит и ја”, а последњих година ради за француско тржиште по француским сценаријима. Сценариста Павле Зелић и цртач Драган Пауновић аутори су „Дружине Дарданели” у којој се вампир Сава Савановић, Коштана Боре Станковића, Карађоз Иве Андрића и јазавац из приповетке Петра Кочића „Јазавац пред судом” боре против аустроугарских и немачких ухода Јозефа К и доброг војника Швејка.

– Мислим да су неке најмлађе стрипаџије први пут чуле за „Коштану” или „Проклету авлију” из нашег стрипа, што је добра ствар јер ће онда можда прочитати и ова дела. Сматрам да млади не читају чак ни стрипове. Сумњам да имамо бројну публику млађу од 25 година – сматра наш саговорник.

Тиражи домаћих издања су око хиљаду примерака или мање. Стрипаџије су верна публика и често и скупљају стрипове, па су донедавно гледали да купе све што се појави. Међутим, каже Марковић, у последње две, три године и читаоци стрипова у Србији су приморани да праве избор и опредељују се на основу жанрова без обзира на то што им још много шта недостаје у збирци.