Врховни суд БиХ је камен спотицања

Од нашег сталног дописника

Бањалука – У недавно започетом структуралном дијалогу о реформи правосуђа у Босни и Херцеговини, у којем учествују представници Европске уније, Републике Српске, Федерације БиХ и државног нивоа БиХ, највише неслагања испољено је поводом предлога о формирања Врховног суда БиХ, као и у односу на апелациону надлежност Суда БиХ.

У разговору за „Политику” професорка бањалучког Правног факултета и чланица преговарачког тима др Снежана Савић објашњава да „представници Федерације БиХ инсистирају на формирању Врховног суда БиХ са образложењем да је то нужно ради уједначавања судске праксе”.

„Ми смо били против тога са образложењем да је, према Уставу БиХ, правосуђе у надлежности ентитета и да је у њима, конкретно у РС, тај процес заокружен и да напросто, за тим нема потребе. Чини ми се да смо ту наишли на разумевање од стране представника Европске уније”, каже Симићева.

Она упозорава да у овим преговорима, који су резултат договора председника РС Милорада Додика и високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, има и политике. „Када се ради о оваквим стварима, увек има политике. Већ годинама, у БиХ постоји тенденција централизације у свим сегментима државног живота, како од стране Федерације БиХ тако и, добрим делом, од стране међународне заједнице”.

Она наглашава да „када говоримо о правосуђу генерално, може се рећи да је стање у РС, што се тиче нормативног, али и фактичког аспекта, далеко боље него у Федерацији БиХ”.

„У РС су формирани привредни судови и центри за пружање правне помоћи, систем је обједињен и финансира се из једног буџета. У Федерацији БиХ, ситуација је другачија. У првом реду, због њеног сложеног државног уређења, гдје имате кантонални и федерални ниво власти, па и правосуђа и његовог финансирања, али и због недостатака одређених законских решења, као што је немање закона о Тужилаштву Федерације БиХ”, каже она.

Наша саговорница истиче да је њен утисак – када је реч о аргументацији представника Федерације БиХ – да је она „више политичка него правна”.

„Међутим, ми смо дијалог започели, изнели смо своје ставове, аргументацију о којој сам већ говорила, и то је добро. Видећемо како ће се ствар даље одвијати. Једном приликом сам истакла да не требамо бити сувише еуфорични нити пак скептични”, додала је др Савић. „Постоје одређени стандарди које поставља ЕУ, али постоје и законска решења других европских земаља која су нама послужила за аргументацију и која се не разликују много од онога што РС тражи. У сваком случају, за сва будућа законска решења биће потребна сагласност оба ентитета јер је то уставна процедура. Не верујем да је данас могуће наметање одређених закона од стране високог представника, иако су његови ставови, у том погледу, очигледни”. 

Рад Уставног суда БиХ је, према њеним речима „посебна прича”.

„Може се рећи да је то, делом, последица недостатка закона, али и праксе Суда која је добрим делом другачија у односу на праксу из његовог првог мандата у коме сам и ја била судија и један од његових председника. Међутим, дешава се да Уставни суд БиХ оцењује уставност подзаконских општих правних аката ентитетских али и локалних органа власти, што је надлежност уставних судова ентитета”, наглашава она.

„Оно што је посебно значајно, јесте чињеница да Уставни суд БиХ у домену апелационе надлежности, постаје трећа или пак четврта инстанца у односу на редовне судове у ентитетима, иако се ова надлежност, према Уставу БиХ, везује само за питања из Устава БиХ. У том смислу, имате ситуацију да се Уставни суд БиХ упушта у оцену правилне примене закона од стране редовних судова, или пак одлучује у меритуму, што није његова надлежност”, каже она.

Према њеној оцени, неопходно је усвојити Закон о Уставном суду БиХ, поготово ако нека уставна рјешења треба конкретизовати.

„Примера ради, Уставни суд БиХ је прихватио да оцењује уставност закона РС по захтеву клуба Бошњака у Већу народа РС, иако они нису овлашћени покретачи овог поступка. Због тога, РС још од 2002. настоји да се донесе Закон о Уставном суду БиХ. Њиме би се конкретизовала уставна решења што би допринело правној сигурности. О присуству тројице странаца у Уставном суду БиХ не желим да говорим јер је то питање ствар политичке воље у БиХ али и воље међународне заједнице. Међутим, сматрам да једна земља која је чланица Савета Европе и која тежи Европској унији, наравно, уколико је способна за то, овај проблем мора да реши”, поручује др Снежана Савић.