Vrhovni sud BiH je kamen spoticanja

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – U nedavno započetom strukturalnom dijalogu o reformi pravosuđa u Bosni i Hercegovini, u kojem učestvuju predstavnici Evropske unije, Republike Srpske, Federacije BiH i državnog nivoa BiH, najviše neslaganja ispoljeno je povodom predloga o formiranja Vrhovnog suda BiH, kao i u odnosu na apelacionu nadležnost Suda BiH.

U razgovoru za „Politiku” profesorka banjalučkog Pravnog fakulteta i članica pregovaračkog tima dr Snežana Savić objašnjava da „predstavnici Federacije BiH insistiraju na formiranju Vrhovnog suda BiH sa obrazloženjem da je to nužno radi ujednačavanja sudske prakse”.

„Mi smo bili protiv toga sa obrazloženjem da je, prema Ustavu BiH, pravosuđe u nadležnosti entiteta i da je u njima, konkretno u RS, taj proces zaokružen i da naprosto, za tim nema potrebe. Čini mi se da smo tu naišli na razumevanje od strane predstavnika Evropske unije”, kaže Simićeva.

Ona upozorava da u ovim pregovorima, koji su rezultat dogovora predsednika RS Milorada Dodika i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, ima i politike. „Kada se radi o ovakvim stvarima, uvek ima politike. Već godinama, u BiH postoji tendencija centralizacije u svim segmentima državnog života, kako od strane Federacije BiH tako i, dobrim delom, od strane međunarodne zajednice”.

Ona naglašava da „kada govorimo o pravosuđu generalno, može se reći da je stanje u RS, što se tiče normativnog, ali i faktičkog aspekta, daleko bolje nego u Federaciji BiH”.

„U RS su formirani privredni sudovi i centri za pružanje pravne pomoći, sistem je objedinjen i finansira se iz jednog budžeta. U Federaciji BiH, situacija je drugačija. U prvom redu, zbog njenog složenog državnog uređenja, gdje imate kantonalni i federalni nivo vlasti, pa i pravosuđa i njegovog finansiranja, ali i zbog nedostataka određenih zakonskih rešenja, kao što je nemanje zakona o Tužilaštvu Federacije BiH”, kaže ona.

Naša sagovornica ističe da je njen utisak – kada je reč o argumentaciji predstavnika Federacije BiH – da je ona „više politička nego pravna”.

„Međutim, mi smo dijalog započeli, izneli smo svoje stavove, argumentaciju o kojoj sam već govorila, i to je dobro. Videćemo kako će se stvar dalje odvijati. Jednom prilikom sam istakla da ne trebamo biti suviše euforični niti pak skeptični”, dodala je dr Savić. „Postoje određeni standardi koje postavlja EU, ali postoje i zakonska rešenja drugih evropskih zemalja koja su nama poslužila za argumentaciju i koja se ne razlikuju mnogo od onoga što RS traži. U svakom slučaju, za sva buduća zakonska rešenja biće potrebna saglasnost oba entiteta jer je to ustavna procedura. Ne verujem da je danas moguće nametanje određenih zakona od strane visokog predstavnika, iako su njegovi stavovi, u tom pogledu, očigledni”. 

Rad Ustavnog suda BiH je, prema njenim rečima „posebna priča”.

„Može se reći da je to, delom, posledica nedostatka zakona, ali i prakse Suda koja je dobrim delom drugačija u odnosu na praksu iz njegovog prvog mandata u kome sam i ja bila sudija i jedan od njegovih predsednika. Međutim, dešava se da Ustavni sud BiH ocenjuje ustavnost podzakonskih opštih pravnih akata entitetskih ali i lokalnih organa vlasti, što je nadležnost ustavnih sudova entiteta”, naglašava ona.

„Ono što je posebno značajno, jeste činjenica da Ustavni sud BiH u domenu apelacione nadležnosti, postaje treća ili pak četvrta instanca u odnosu na redovne sudove u entitetima, iako se ova nadležnost, prema Ustavu BiH, vezuje samo za pitanja iz Ustava BiH. U tom smislu, imate situaciju da se Ustavni sud BiH upušta u ocenu pravilne primene zakona od strane redovnih sudova, ili pak odlučuje u meritumu, što nije njegova nadležnost”, kaže ona.

Prema njenoj oceni, neophodno je usvojiti Zakon o Ustavnom sudu BiH, pogotovo ako neka ustavna rješenja treba konkretizovati.

„Primera radi, Ustavni sud BiH je prihvatio da ocenjuje ustavnost zakona RS po zahtevu kluba Bošnjaka u Veću naroda RS, iako oni nisu ovlašćeni pokretači ovog postupka. Zbog toga, RS još od 2002. nastoji da se donese Zakon o Ustavnom sudu BiH. Njime bi se konkretizovala ustavna rešenja što bi doprinelo pravnoj sigurnosti. O prisustvu trojice stranaca u Ustavnom sudu BiH ne želim da govorim jer je to pitanje stvar političke volje u BiH ali i volje međunarodne zajednice. Međutim, smatram da jedna zemlja koja je članica Saveta Evrope i koja teži Evropskoj uniji, naravno, ukoliko je sposobna za to, ovaj problem mora da reši”, poručuje dr Snežana Savić.