Једино власт испратила кризу

За тридесетдвогодишњег Богдана, инжењера информатике из Ниша, знак да смо изашли из кризе биће кад му кум поново нађе посао. „Као и када будем могао да тужим шефа што ми је мртав ладан одузео шест дана годишњег одмора, јер зна да је ситуација у привреди алармантна и да се нећу жалити, јер други посао не могу да нађем”, каже наш саговорник. Не крије да сваки пут кад у новинама прочита да је неки државни званичник испратио рецесију упути сијасет непријатних израза на његов рачун. „Више од кризе ми смета то што нас колективно праве будалама.”

Његова вршњакиња из Београда, која је по занимању васпитачица, каже да ће из свог новчаника кризу протерати тек оног тренутка кад буде престала да се шверцује у градском превозу и кад рачуне поново почне да плаћа до 20-ог у месецу.

– Скоро сваки пут кад кренем да бацим смеће, неко преврће по ђубрету. У крају сам видела графит на коме пише: „и контејнери су празни” – каже наша саговорница.

За Бојану Тошић, која се бави односима са јавношћу у агенцији „Хедлајн”, знак да је криза прошла биће кад млади људи после завршеног факултета буду могли да добију шансу за праксу, како би стекли искуство, захваљујући коме би могли да се запосле, а на радном месту остваре бенефите који би доказали да се и код нас образовање исплати”.

Педесетогодишњој Снежани М. из београдског насеља Миријево тврдња власти да је криза иза нас једино је разлог за нервирање. Каже да је ситуација у којој се налазе она и њена породица слична оној из 1993. године.

– Рата за стамбени кредит нам је пре кризе износила 450 евра, а сада се попела на чак 750. И најгоре је што, због тога што је зајам у швајцарцима, рата и даље расте. Размишљамо и да раскинемо уговор са банком и поново будемо подстанари. Поврх свега, пре месец дана сам дала отказ, јер четири месеца нисам примила плату. Бесна сам када чујем да неко каже да смо изашли из кризе – пожалила се Снежана.

Са друге стране, економиста Горан Николић сматра да такав очајнички приступ животу није добар и да сада они који чак и боље живе не могу то да признају.

– Са друге стране они којима је најлошије су, с правом најгласнији. Истина је да има пуно очајника, јер је много људи изгубило посао. Незапосленост је сада већа него пре кризе. Али, понекад заиста треба погледати бројке. Просечна плата у периоду април-јануар, поређено са истим месецима прошле године је реално 2,2 одсто већа. Иако је раст скроман, то је ипак неко побољшање – сматра Николић.

Као новопеченом оцу, издаци су му се повећали, али су му и приходи већи за 5,5 одсто. Не стиди се да каже да живи боље него лане, јер како каже верује да у економији психологија често може да одигра пресудну улогу.

– Онај ко стално прича да му је лоше на крају ће у то стварно и да поверује – сматра Николић.

Међутим, његов колега Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, не мисли тако. За њега су изјаве да смо кризу дочекали на ногама, провокација државних званичника. На питање како се осећа кад на телевизији чује да је кризи дошао крај, Стевановић као из топа љутито одговара:

– Као магарац.

Ипак, верује да овдашњи политичари не забадају намерно становништву прст у очи. „Чини ми се да то раде несвесно, јер су солидно раскинули са реалношћу”, објашњава. Не крије ни да солидно зарађује, али да не може њему да буде добро ако је свима око њега лоше.

– Сматраћу да је кризи дошао крај кад будем мање финансијски помагао друге: пријатеље, родбину и комшије – каже Стевановић.

Из угла просечног потрошача, криза још није прошла, јер зарада не покрива трошкове потрошачке корпе, сматра Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

– Просечна плата је мања од 40.000 динара, а корпа вреди више од 55.000 динара. Када зарада буде била довољна за ову животну статистику, али и за трошкове образовања и за културу, тада ћемо моћи да кажемо да је из угла просечног грађанина криза прошла – каже он.

То што статистика не евидентира драстично увећање малопродајних цена, нашег саговорника не чуди.

– Према нашим подацима, малопродајне цене су, у просеку, барем 60 одсто веће него пре кризе. А званична статистика то не увиђа, јер прати цене преко 500 артикала, па чак и гума и ексера, па мировање цена непрехрамбених производа умањује поскупљења хране. Уколико бисмо поредили цене двадесетак основних намирница, које сви морамо да купујемо, резултати би били поражавајући, јер је само последњи талас поскупљења довео до увећања цена двадесетак основних животних намерница за више од 25 одсто – каже Паповић. Најављена поскупљења појединих прехрамбених производа, додаје он, такође указује да смо далеко од краја кризе.