Бивши посланик СПС-а на Чединој листи

Зелџо Хурић, бивши посланик Санџачке демократске партије Расима Љајића, за место у српском парламенту бориће се на изборној листи ЛДП-а Чедомира Јовановића, а сам Расим Љајић је у своју квоту на листи Демократске странке уврстио Меха Омеровића, садашњег посланика СДП-а Небојше Човића. Ово су само нека од изненађења на до сада поднетим изборним листама.Појава Меха Омеровића на изборној листи Демократске странке је поприлично изненађење. Омеровић јуче није био баш расположен за неко шире објашњење о својој кандидатури на ДС-овој изборној листи, већ је кратко за "Политику" рекао: "Мени је велико задовољство што су господа Расим Љајић, као лидер ’Листе за толеранцију’, и Борис Тадић, као носилац изборне листе Демократске странке, у мени препознали искреног представника и заштитника права Бошњака."
Омеровић је, иначе, у претходном сазиву Народне скупштине Србије био председник Одбора за међунационалне односе, али у парламент ни тада, ни на последњим изборима није улазио као представник мањина, већ увек као страначки кандидат. Међутим, умео је и те како да брани интересе мањина. Сада за парламент "конкурише" баш по том основу, а о статусу у Човићевом СДП-у се не изјашњава. Покушали смо јуче да чујемо коментар Небојше Човића на то што члан Председништва његове странке наступа на изборној листи друге странке, али се он није јављао на телефон. Нисмо успели да чујемо ни коментар Расима Љајића, а према незваничним информацијама, Омеровић би требало да анимира Бошњаке ван Санџака, пре свега у Београду, да дају свој глас изборној листи ДС-а. Љајић је на ДС-ову листу уврстио, између осталих, и Муја Муковића, који је у првом постпетооктобарском сазиву српског парламента био, заједно са Зелџом Хурићем, посланик Љајићевог СДП-а у оквиру ДОС-а.

На ДС-овој изборној листи нашао се и Драгиша Ђоковић, бивши посланик ДСС-а, који је без мандата остао када је одлучио да пређе у ДС. Мада се причало да ће и двоје бивших посланика Г17 плус, Весна Лалић и Совраније Чоњагић, с обзиром на то да су сада чланови ДС-а, бити на листи ове странке, њих ту нема. Весна Лалић каже за "Политику" да с њом нико није разговарао о кандидатури за посланика, ни сада ни раније, те да није ни очекивала да се ту нађе. Она истиче да јој је најважније било да се "заувек реши Г17 плус" и додаје: "Желела сам да наставим да се бавим политиком и зато сам се учланила у ДС, та опција ми је била најближа. Не морате бити посланик да бисте се бавили политиком, али морате бити члан странке." Ни Чоњагић није очекивао да буде на изборној листи, нити је, како је рекао, то желео.

На изборној листи Г17 плус нема неких специјалних изненађења, али међу кандидатима нема неких садашњих посланика, који су били "осумњичени" као "лабусовци", попут Саве Урошевића из Јагодине. Ни он се јуче није јављао на телефон.

Једно од већих изненађења на изборној листи ЛДП-а Чедомира Јовановића свакако је име вршачког адвоката Драгослава Алексића, бившег функционера СПС-а и посланика те странке у првом вишестраначком сазиву Народне скупштине Србије. Алексић је, иначе, у време док је био СПС-ов посланик, био познат као "проблематичан", јер је са скупштинске говорнице умео жестоко да критикује неке потезе своје партије. Остао је упамћен по изузетно оштром нападу на своје партијске другове, који су громогласним аплаузом поздравили дискусију Војислава Шешеља, лидера СРС-а, поводом једног амандмана који су поднели тадашњи опозиционари из ДС-а. Оно што је Алексића заболело било је то што је и он лично, заједно са опозиционим колегама, потписао амандман који је Шешељ критиковао. Алексић више није ушао у парламент, али је остао у СПС-у, све до краја 1996. године, када је избачен, практично, због ДС-а. Алексић је био председник општине Вршац и у том својству угостио др Зорана Ђинђића, лидера ДС-а, који је баш у то време предводио демонстрације у Београду. СПС му то није опростио.

Како је сада стигао на листу ЛДП-а Чедомира Јовановића, Алексић овако објашњава за "Политику": "Имао сам контакте и добре односе са неким људима који су напустили ДС, јер су незадовољни садашњом политиком. То незадовољство нашим бившим партијама нас је спојило. Чеду сам слушао шта говори, а испоставило се да је био у праву за много тога, између осталог и за Црну Гору и за Космет. Привукла ме је, између осталог, и његова енергија и то што су ме у партији прихватили. То је нешто ново и за то се вреди ангажовати."