Хуманост на делу

Традиционално схватање волонтирања на нашим просторима темељило се на добровољним активностима помагања комшијама и пријатељима или заједници у неким ванредним ситуацијама, као што су ратови или природне катастрофе. Најбољи пример такве солидарности доказали су млади људи који су, од 1945. године, па неколико деценија наовамо, масовно, пуни елана одлазили на радне акције како би обновили тадашњу Југославију после ратних разарања.

Тако су изграђене пруге Брчко–Бановићи, Шамац–Сарајево, аутопут „Братство-јединство” на деоници Ниш–Београд...

Данас, у 2011. години – европској години волонтера – прави је тренутак да се преиспитамо да ли смо и даље спремни да дајемо себе у корист других, или су у борби за голи живот материјалне вредности „убиле” у нама волонтерски дух.

– Активно укључивање у заједницу кроз друштвено користан рад нови је вид волонтирања у Србији. На масовније буђење волонтерске свести највише је утицала летња Универзијада 2009. године у Београду. Убрзо након тога, уследила су и друга дешавања поводом којих смо волонтере позивали у помоћ: Београдски маратон, „Србија опен”, акција „Очистимо Србију”, „Дан планете Земље”, такмичења мажореткиња, трка у венчаницама... – каже Александра Здравковић, координатор у Сервису волонтера Београда, у оквиру Канцеларије за младе у Градској управи града Београда.
Према њеним речима, из досадашње праксе показало се да велико интересовање влада и за волонтирање у установама културе, нарочито у музејима „Никола Тесла” и „25. мај” и у позориштима, највише у организацији представа и за време њиховог одржавања. Занимљиви су и разни фестивали, када стигне највише пријава. Фестивал ауторског филма је био нарочито примамљив, јер су волонтери дочекивали званице, а током читавог дана учествовали су и у припреми, и на тај начин су имали прилику да виде како функционише један такав фестивал који се дешава у биоскопима.

– У јулу ће се одржати и Београдска недеља уметности, која траје седам дана, па ће и тада за волонтере бити најразличитијих активности. Они ће, рецимо, бити „десна рука” у постављању онога што се фотографише у радионицама, помагаће и моделима на ревијама и томе слично – наводи наша саговорница.

Конкурс на сајту

На волонтерски рад људе подстичу различита осећања и потребе, али у основи је увек човекољубље. У Београду је увек највеће интересовање за волонтирање у Установи за ментално ометене у развоју на Звездари, Савезу слепих и Дому за незбринуту децу у Звечанској, што показује да је све више оних који искрено желе да помогну суграђанима којима је помоћ заиста потребна. Наша саговорница подсећа да ти волонтери нису из медицинске струке, па раде на пословима за које није потребна посебна специјализација и квалификација већ само добра воља. Они, рецимо, у Савезу слепих читају књиге, у Звечанској се играју са децом, сређују њихове просторије, двориште...

Свако ко жели да волонтира може се пријавити неком од волонтерских центара, рецимо у Београду, у Војводини, а и јужније, где сваки град у Србији за себе организује волонтерске послове. О начину функционисања и свим осталим појединостима може се информисати на сајту сваког од њих, а на сајту Сервиса волонтера Београда (www.volonterisrbije.rs) постоји образац за пријаве на конкурс за волонтирање. Након попуњавања пријаве, кандидате позову на кратку обуку и упознају са основним начелима волонтирања, а онда потенцијални волонтери сами бирају где ће помагати. Понуде се стално мењају, једне се попуњавају, друге се отварају. У сваком моменту може да се рачуна на више од хиљаду волонтера. Углавном је много више жена. На целој акцији, сазнајемо, буде један, или не буде ниједан младић.

Што се тиче школске спреме, долазе да волонтирају они који још иду у средњу школу, студирају, или су завршили факултет, а нису запослени. Има буквално свих могућих профила занимања, узраста од петнаест до тридесет година.

– Генерално они нису запослени, а изузеци који раде дођу викендом. Али, ми у Сервису волонтера Београда не желимо да се схвати као да поручујемо „Почните да волонтирате да бисте нашли посао”. Наравно, ако се укаже нека добра прилика, створе познанства и упразни место, не треба је пропустити, али није у томе поента. Добровољан и бесплатан рад у корист других или за опште добро један је од камена темељаца сваког друштва, јер побуђује најплеменитије вредности у човеку, развија толеранцију, руши предрасуде и негативне стереотипе...

Није све у парама. Иако раде без новчане надокнаде, људи у волонтирању виде и неки други лични интерес, контакте и познанства са новим и занимљивим особама, а радећи у секторима маркетинга, програмској продукцији, на изградњи, за шанком, у обезбеђењу... стичу и неке нове вештине и знања која им касније професионално, па и приватно могу бити од велике користи – истиче Александра Здравковић.

Препорука за запослење

Милиони младих људи широм света одлучују се и за међународно волонтирање, као примамљиву прилику за нова животна искуства у области заштите животне средине и људских права...

Несебично помажу најсиромашнијим заједницама и уносе оптимизам тамо где влада безнађе. Често представљају стожер у изградњи друштва заснованог на солидарности и активном грађанству.

У свету је волонтерски рад важан чинилац на готово свим нивоима живљења. Друштвене организације улажу велики труд у проширивање броја чланова, уводећи и нове стратегије и форме волонтирања.

Волонтерство има важну улогу и у друштвима широм Европске уније, где младима и незапосленима помаже да развију или додатно усаврше одређене вештине, стекну самопоуздање и самопоштовање, како би постали спремни и за разне друге нове послове. Рад волонтера је изузетно признат, вреднован и тражен, па је врло значајна и готово обавезна препорука за свако даље запошљавање. Већина шпанских универзитета, рецимо, промовише међународно волонтирање међу својим студентима путем курсева и различитих активности.

У Србији, нажалост, тренутно само мали број њих препознаје значај овог концепта и почиње да развија своје програме волонтирања. Али, захваљујући њима, млади људи који немају много пара, ни богате рођаке у иностранству, ипак могу да путују и бораве у неком од 2500 волонтерских кампова који постоје у свету.

– Довољно је да изаберу чиме би се бавили и обрате се, на пример, Волонтерском сервису Младих истраживача Србије или Канцеларији за младе Обреновац. У обзир долазе људи од 18 до 30 година, мада могу бити и мало старији. Постоје и кампови за малолетнике, али родитељи морају да дају сагласност, а то је сложенија процедура, па је избегавамо. Да би могли да се споразумевају, пожељно је да знају енглески језик или језик земље у коју иду, али није обавезно. У сарадњи са Волонтерским савезом Србије, те младе људе шаљемо у разне волонтерске кампове којих има у свим земљама (у свакој у просеку стотинак и више).

Волонтерима су тамо обезбеђени смештај и храна, а ми смо, као канцеларија, одлучили да одвојимо средства из буџета и да финансирамо део пута онима који ће убудуће ићи, што је још више повећало заинтересованост за те кампове – најављује Срђан Ранковић, потпредседник Савета за младе у градској општини Обреновац.

Њиховим посредством волонтери су до сада одлазили у кампове на месец дана до три месеца, али су сад од Европског волонтерског сервиса добили и сертификат да на волонтерски рад могу да шаљу људе и на годину дана. За разлику од оних који бораве краће, Срђан каже да ће ови потоњи добијати и мали џепарац.

Мада разнолик, и смештај у тим камповима је сасвим пристојан. Негде су шатори, негде хостели, негде су мештани уступали своје куће... У сваком случају, не могу се пожалити, јер у Западној Европи постоје читава насеља волонтера где на услове полажу велику пажњу. Пошто су сви кампови тематски, тачно се зна шта ће се радити у оном за који се волонтер определи.

– Све су то послови од по неколико сати. У Енглеској је, на пример, интересантно да су ангажовани у једном циркусу, у Мексику помажу корњачама кад се излегу, у Француској уређују замкове, у Лос Анђелесу фарбају „Голден бриџ”... Ма шта било, све је битно за локалну заједницу, али и за саме волонтере, јер успут стичу познанства која могу да им отворе врата широм света. То је оно што је можда и најкорисније у волонтерском раду у иностранству.

Знам две девојке које су прошле године биле у једном француском кампу. Радиле су, дружиле се, училе језик и вратиле се пуне ентузијазма за будућност – примећује Ранковић.

.......

Занимљив рад уз мало освежења

Ако је волонтирање дуже од шест сати или је целодневно, организатори су дужни да дају освежење, а то су обично сендвич и сок. Када се ради на подручју града Београда, ако волонтирају даље од центра, добију и разлику за маркицу за превоз за другу зону. Ангажман траје један дан, три дана, десет дана..., а некада су то послови за којима постоји потреба целе године. У принципу, волонтери слободно могу да кажу колико могу да остану, али никада се унапред не договара колико ће радити, већ су просто ту док евентуално не нађу други посао или им овај не досади. Нико не може да их натера да проведу дуже него што сами могу и желе. Имају право и да одбију оно што им се не ради.

Слободна воља и лични избор

Реч волонтер потиче од француске речи „volontaire” што означава особу која бесплатно обавља неку службу. У свету је волонтирање дефинисано на различите начине, али у најширем смислу је то неплаћено, непрофесионално, непрофитно, слободно одабрано деловање. Према европском Манифесту о волонтирању, то је активност која се предузима слободном вољом, личним избором и мотивацијом појединца, без жеље за финансијском добити, унутар невладиних организација и волонтерских центара, ради помоћи другим особама или друштву у целини, уз допринос заједничким вредностима, без личног интереса.

Сајам пракса

Многи млади људи траже да волонтирају у некој фирми, али само у својој струци. Међутим, волонтерска удружења немају улогу да шаљу у суд, уколико је, рецимо, неко правник. То је друга грана која не спада у волонтирање, јер није друштвено користан рад, већ пракса. У том циљу, Сервис волонтера Београда једном годишње, у новембру, организује сајам пракса, где се појави стотинак фирми које омогућавају људима да раде без новчане надокнаде, на пословима за које су се школовали, само да би стицали искуство.

Један од разлога за толико високу незапосленост у Србији је то што већина послодаваца захтева претходно радно искуство од барем две године, што је младима велики проблем кад први пут конкуришу за посао. Увођење закона о волонтирању и јасно дефинисање овог појма у великим фирмама и корпорацијама као вид праксе (при чему би ти послодавци имали извесне бенефиције) знатно би допринели при решавању проблема незапослених младих у Србији.