Зло није тако једноставно

Најновији филм славног чешког редитеља Јана Хребејка „Кавасакијева ружа”, један је од десет такмичарских филмова у међународној селекцији Синема сити фестивала, а сам аутор ће га вечерас представити новосадској публици.

Ова породично-дисидентска драма која баца светло на методе које је тајна полиција употребљавала како би дискредитовала своје противнике и говори о бурној чешкој прошлости без иједног флешбека, билаје и званични чешки кандидат за овогодишњег Оскара, баш као што се својевремено Хребејков филм „Подељени пропадамо”, после званичне кандидатуре, нашао међу пет номинованих филмова за Оскара у категорији најбољи страни филм.

„Кавасакијева ружа” је провокативан филм, не само у политичком смислу, већ и на личној основи, јер говори о томе колико је људско памћење несавршено и крхко, и колико се сећање на важне историјске догађаје кад-тад може свести на пуку интерпретацију. У узбудљивој и емотивној причи о кривици и покајању, замкама сећања и неопходности опраштања, дисидентству, пријатељству и издаји, играју сјајни чешки глумци, који дају изванредан допринос документаристичкој структури филма о посткомунистичкој ери у Чешкој.

Сценарио за филм, уз Хребејка, писао је Петр Јарчовски, његов дугогодишњи сарадник и пријатељ још из студентских дана (ФАМУ), а њих двојица заједно, препричали су тридесетогодишњу прошлост. Снажно и веристички.

(/slika2)– Много мање људи размишља о прошлости, у односу на то колико она утиче на њих, каже за „Политику” Јан Хребејк (1967), одговарајући на питање како се треба односити прeмапрошлости. – Као филмски аутори увек ћемо се враћати у прошлост како бисмо тамо пронашли инспирацију. Наш филм показује како је људско памћење несавршено и како свако може променити сећање у намери да лакше живи. Када сам разговарао са једним историчарем, који истражује не тако далеку прошлост, он ми је рекао да чак и људи који немају разлога да лажу о прошлости, интерпретирају ситуације другачије од онога како је заиста било. То је онда више интерпретација прошлости. Интерпретација сећања –каже Хребејк.

А шта је најопасније у интерпретацији сећања, питамо, а Хребејк каже: –Манипулација. Она је једна од најјачих ствари. Она на најбољи начин помаже да се избрише прошлост и да се прекину преиспитивања.

Одговарајући и на питање да ли је његова филмска прича базирана на истинитим догађајима, откривеним после „Плишане револуције”, Хребејк је рекао:

– Дуго времена пре него што смо Јарчовски и ја почели да пишемо причу, пронашли смо скривени новински чланак који је говорио о случају два пара који су достављали информације једни против других. Лик иследника је настао захваљујући исповести коју нам је дао иследник који је некада радио у тајној полицији. Постоји и документарни филм о овом човеку. Био сам потпуно фасциниран њиме. На почетку сам мислио да је обична, примитивна свиња, међутим, он је заправо био веома харизматичан. Показао нам је да зло никада није тако једноставно, већ је веома опасно и интелигентно.

Да ли је Хребејку за успешну и плодну каријеру и за снимање комплексних и тематски „незгодних” филмова као што је „Кавасакијева ружа”, помогла чињеница да је још са 33 године био номинован за Оскара?

– Предност Оскара је у томе што чак и људи који нису нарочито заинтересовани за филмове, знају за ову награду и зато што она помаже да филм продре у свест људи. Моји филмови се у последњих неколико година финансирају по систему џентлменског споразума са продуцентима. То значи, уколико буџет не прелази 800.000евра, он ће увек обезбедити новац. Све скупље њега не занима. За мене је важно то што имам креативну слободу, јер уколико не пробијем буџет, могу да будем апсолутно слободан у сопственим потезима, а то ми је ипак најважније. Важно ми је да истрајавам у покушају да следим оно најбоље из чешке традиције – да на хуманистички, забаван и комичан начин говорим о најтрагичнијим тренуцима наше историје, уз лако разумљиву нарацију и уметничку визију –каже Јан Хребејк.

-----------------------------------------------------------

Врело у балканској кутији

(/slika3)Уз футуристичку хрватску комедију „The Show Must Go On” Невија Марасовића, највише аплауза и симпатија гледалаца такмичарског програма Балкан бокс, освојила је албанска комедија „Балкан базар” Едмунда Будине, са македонским глумцем Висаром Вишком (на фотографији) у главној улози и уједно чланом жирија главног такмичарског програма Exit Point. У разговору са публиком, Вишка је одговарао на питања о овом албанском филмском хиту који обара све рекорде гледаности, али и о званичним протестима Грчке и тиранског патријарха, зато што се филм „Балкан базар” бави скандалом везаним за злоупотребу гробова грчких војника сахрањених у Албанији током Другог светског рата.